Bio sam dosta hiperaktivan kao klinac * Pamtim da su nam pevanje, sviranje i igra uvek bili glavni štit * Često su me izbacivali sa časova * Pankeri su se družili sa fensi ekipom, skejteri, metalci i navijači jedni sa drugima * Mnogo toga zanimljivog je pratilo razvoj prvog albuma * Najlepši osećaj je kad znaš da ste svi u bendu kreatori muzike

Prošlost, ukoliko nas ne zarobi i obuzme tako da ne umemo da se iščupamo iz njenog očaravajućeg i opasnog zagrljaja, zna da bude vrlo inspirativna. Pogotovu za pisanje. Nisam o tome ranije razmišljao, ali evo kad sada otvaramo temu prošlosti, rekao bih da je celokupni album „O sreći u snovima“ neki skup fragmenata iz prošlosti… detinjstva, sazrevanja… Sklon sam „overthinkovanju“, tako da jedino što mi preostaje je da motam po glavi situacije iz prošlosti, jer se retko kada adekvatno snađem u sadašnjem trenutku dok se sama situacija odvija.

*** Ili je možda još preciznije reći, onako kako ja zamišljam sebe da bi trebalo da se snađem. Ha ha… Nostalgija je takođe jedan od motiva kojima sam sklon, kao i osećaj krivice. Čini mi se da su i jedan i drugi poznati čuvari i ambasadori prošlosti.

Uvek volim da iskoristim priliku, da kažem da sam imao jedno jako lepo i srećno detinjstvo, jer znam da je to ozbiljna privilegija i nažalost retkost. Naravno, pre svega sam na tome zahvalan svojim roditeljima i sestri. Rođen sam ’92, te je jasno kroz kakve finansijske i druge izazove su porodice u Srbiji tada prolazile.

Pamtim da su nam pevanje, sviranje i igra uvek bili glavni štit, omotač od svih spoljašnjih faktora. Roditelji su se stvarno trudili da imamo svoj mikrokosmos u kojem uvek ima prostora za igru i radost. Čini mi se da je to duboko ukorenjeno i kod mene i kod sestre, i da takvu vrstu odnosa prema životu prenosimo i kroz dalja iskustva. Mislim da smo svi oduvek bili „akcijaši“, te su žurke i druženja u našoj kući bila česta pojava od malih nogu. Verovatno je i odluka da se bavim i glumom i muzikom došla od prvih koraka gde sam osetio da je to izuzetno zabavan, a i važan deo moje svakodnevice.

*** S obzirom da sam bio dosta hiperaktivan kao klinac, radovao se drugoj deci i druženju generalno, koncept sedenja na časovima i praćenje nastave mi je bio poprilično nemoguć za podneti. Koncentracija i strpljenje mi nikad nisu bili jača strana ili sam verovatno fokus usmeravao na meni zabavne stvari, te sam sa školom imao problema od prvih razreda osnovne. Kampanjski koncept je bilo nešto u čemu sam pronašao idealno rešenje. Aktiviram se pred kraj i probam da „pohvatam“ šta se može pohvatati za kratko vreme. Zanimljivo mi je da sam skoro uhvatio sebe da taj mehanizam primenjujem i na stvari koji me danas zapravo interesuju i da nije tako lako zapravo pobeći od modela funkcionisanja koje počneš da primenjuješ već kao klinac.

*** Činjenica je da sam bio dosta nemiran i nisam prestajao da pričam na časovima. Često su me izbacivali sa časova i klackao sam se od kad znam za sebe na jedan ili dva ukora godišnje. Tu bih se negde opet vratio na razumevanje roditelja, gde su uspeli da usmere moju energiju na stvari koje su me zanimale i radovale, a to su tada isključivo bili basket i gluma.

Često čujem od poznanika ili kolega da nisu baš bili preveliki fanovi srednje škole i da generalno nemaju neku konekciju sa svojom srednjom školom. Mislim da je Peta beogradska i po tome vrlo prepoznatljiva, jer njeni bivši đaci vrlo često ostaju u kontaktu i mnogo godina nakon završenje gimnazije. To je definitivno slučaj sa mnom.

INTERVJU KOIKOI: Suština je biti istrajan, dosledan, hrabar, ne nasedati na brza rešenja i hajp, biti beskompromisan i strpljiv kada je najizazovnije

INTERVJU KOIKOI: Suština je biti istrajan, dosledan, hrabar, ne nasedati na brza rešenja i hajp, biti beskompromisan i strpljiv kada je najizazovnije

Imao sam ekipu iz Pete i svi smo bili u drugom odeljenjima, a upoznavali se i družili na velikim odmorima i posle škole. I evo najbolji smo prijatelji, mnogo nas sad već i kumovi do dan-danas. Iako se i u srednjoj nastavio niz mojih ne tako dobrih rezultata, voleo sam da idem u školu, dosadno mi je bilo bežanje sa časova. Dobijao bih kečeve, ali sam znao da će biti super zezanje tokom časa, ha ha.

*** Za Petu me je sve vezivalo s obzirom da je studio glume Sandre Rodić Janković tada bio takođe u zgradi Pete beogradske. Tako da sam i vikendima dolazio u školu faktički. U Petoj si stvarno mogao da imaš osećaj da imaš pravo da budeš šta god želiš. Pankeri su se družili sa fensi ekipom, skejteri, metalci i navijači jedni sa drugima bez ikakvog problema. Čini mi se da je Peta bila neka vrsta neutralnog terena.

*** Čuvena trafika ACD, koja više ne postoji, se nalazila prekoputa škole i tu je uvek neko sedeo sa gajbom piva. To je verovatno jedino mesto gde si imao prilike da vidiš anti-fa i fa pankera da sede zajedno tu i piju pivo. Prve bendovske korake sam takođe napravio sa ekipom iz srednje. Bend se zvao CheGuerillaz i svirali smo reggae. Prvi koncert smo imali baš u Petoj na Paliluskoj olimpijadi kulture 2009. godine.

*** Rekao bih da je ovo i više nego dovoljno da se stekne utisak koliko je ova škola imala oduvek širinu i razumevanje za potrebe dece i van nastavnih aktivnosti. Zato je danas možda važnije nego ikad da pokažemo koliko nam ta škola znači i koliko ne smemo da dozvolimo da profesori koji su izveli toliko generacija na pravi put, sada bez osnova dobijaju otkaze i bivaju kažnjavani samo zbog toga što nisu ćutali pred nepravdom i tiranijom.

Tokom studija sam zapravo morao da se posvetim glumi s obzirom da su predavanja bila od jutra do mraka. Tako da je i CheGuerillaz prestao da postoji, te sam fokus i interesovanje potpuno prebacio na studije. Tu su bile jako intenzivne i zanimljive četiri godine. Ko god je prošao kroz neku akademiju… muzičku, likovnu, primenjenu, dramsku… zna koliko negde mora da postoji, mogu slobodno reći, vojnička disciplina. To je meni naravno bilo potpuno strano i teško da prihvatim, ali sam imao i te kako sreće, jer je klasa u kojoj sam bio bila poprilično jaka.

Kad imaš tako dobru, talentovanu i posvećenu klasu, to prirodno i tebe povuče ka napred. Nekako nije okej sabotirati i previše zaostajati, jer ste tu po ceo dan usmereni jedni na druge i na kolektivnu igru i rad. Nije princip kao na nekim drugim fakultetima gde svako za sebe napreduje, pa koliko naučiš, toliko dobiješ, već ukoliko ti nešto ne spremiš, možeš i koleginicu ili kolegu da oštetiš. Mislim da je to jako važno da se još u prvim koracima akademskim shvati. Da gluma nije solo igra, već isključivo timska.

Nakon završene akademije počeo sam jako brzo da snimam filmove, serije i radim u pozorištu. Imao sam sreće da su projekti odmah nekako krenuli da se događaju i prepustio sam se glumi potpuno. Ali, čini mi se da jednom kada doživiš osećaj da imaš bend, da je jako teško zaboraviti taj osećaj i pustiti ga tek tako. Iako me je apsolutno ispunjavalo bavljenje glumom, osećao sam da mi ipak jedan delić nedostaje. Tako sam u dvadeset sedmoj godini prelomio da bih voleo da imam bend. Neki bi rekli da je to već previše godina za pokretati bend i ja bih se složio sa njima. Ali me je tešilo to što je Gizmo sa kojim sam svirao u CheGuerillaz i kasnije osnovao KOIKOI, ipak bio pet godina stariji od mene. Kako je tek njemu bilo, ha ha.

*** Bacili smo se u potragu za nekim ko bi mogao da svira bas, te smo ubrzo upoznali Ivanu Miljković Iku i jako brzo smo zapravo kliknuli. Tih prvih godinu, dve je zapravo bilo jedno muzičko traženje kroz mnogo improvizacije i džemovanja, jer nismo ni mi tačno znali kuda žanrovski želimo da idemo. Sviđa mi se što se ta otvorenost prema žanrovima zadržala do dan-danas. Kada je Ema Đorđević došla u bend, uspostavile su se jasnije pozicije i struktura benda. Ema je prešla na bas, Ika na klavijature i krenuli smo rad na prvom albumu.

Intervju KOIKOI: Rokenrol nije hobi, ozbiljne su životne odluke baviti se muzikom do kraja

Intervju KOIKOI: Rokenrol nije hobi, ozbiljne su životne odluke baviti se muzikom do kraja

Album je nastajao u vreme kovida, probe u vreme lock down-a, tako da je to vreme koje smo nažalost silom prilika svi dobili, ipak za sam bend značilo, jer smo uspeli da se usviramo u nešto praznijim klupskim prostorima, jer se nikome nije dalo da radi PCR testove na ulazu u klub. Jako čudan period za imati bend. Desio se jedan čak sedeći koncert u Zagrebu pred 50 ljudi sa maskama. Reklo bi se čak pozorišno iskustvo.

*** Mnogo toga zanimljivog je pratilo razvoj prvog albuma. Pozivi su mogli da se čuju u preko 16 zemalja širom Evrope. Jako smo srećni bili svaki put kad bi stigao poziv za neki novi grad. Ta vrsta radosti se do danas zadržala. Ne mrzi nas da sednemo u kombi ili auto, i odvezemo se do Praga, a onda nazad naredni dan za Šibenik. Svakakve sumanute akcije smo izvodili…

Prvu filmsku ulogu sam dobio još na FDU. Bio sam četvrta godina i dobio da igram Čabrinovića u Mladoj Bosni. Jako sam se radovao, jer pored toga što cenim scenaristički i rediteljski rad Srđana Koljevića, i sama tema mladobosanaca mi je čak i porodično bliska. Reditelj je prvenstveno želeo da dobijem ulogu Trifka Grabeža, odnosno, da igram svog čukundedu. Ali na kastingu sam se dobro pokazao u ulozi Čabrinovića, i drago mi je da smo na kraju ostali dosledni filmskom jeziku i odabiru lika, iako bi mi bilo neizmerno drago da tumačim lik svog pretka.

*** Ako bih mogao da povučem neku paralelu od Čabrinovića do poslednje moje uloge Nebojše u filmu Svadba, verujem da iskustvo isrpred kamere neverovatno mnogo znači za samopozudanje i mir glumca na setu. Na Svadbi sam možda i najmanju frku imao od samog početka. Atmosfera je toliko bila od prvog trenutka porodična i setovana za igru i smeh, da smo uživali unutar svake scene. Moraju glumci da se zabave sami, a ako pri tome i „prebace rampu“, onda je odlično. A sa preko 2.500.000 gledalaca Svadba je, nesumljivo, skroz prebačena rampa.

Marko Grabež i KOIKOI povodom neobjavljenog albuma: Ko čuje u četvrtak, čuo je. Do jeseni!

Marko Grabež i KOIKOI povodom neobjavljenog albuma: Ko čuje u četvrtak, čuo je. Do jeseni!

Pozorište? U pozorištu nije moguće reciklirati i ponavljati prošli trenutak. Ako dođeš umoran, nervozan, bezvoljan, to su sve emocije iz kojih zapravo možeš da uđeš u predstavu ili probu. Nešto će se otvoriti i razviti drugačije od zamišljenog, ali biće uverljivo. A to tražim od pozorišta. Da ne lažem ni sebe ni druge.

*** Čini mi se da je jedino „pravilo“ benda u načinu rada i kreativnog procesa da sve nastaje na probama i negde od nule. Nismo bend gde neko od nas spremi kod kuće ideju, kompoziciju i onda donosi u studio. Najlepši je osećaj kad znaš da ste svi unutar benda kreatori muzike. Verujem da se to onda prenese i na koncerte i energiju koju emitujemo sa scene.

*** Najviše nas raduje period kad treba da se radi na novim pesmama, na novom albumu. To je uvek praznik za dušu. Uživam u tom kreativnom procesu sa bendom. Mislim da smo, iako prema žanrovskim afinitetima vrlo različiti, dosta kompatibilni i skladni. Svako ima svoju ulogu, svoje mesto u kojem se oseća sigurno i dobro.

Rekao pre bih da smo mi sada u muzici tek zagrebali po površini kad je u pitanju otvaranje ka evropskoj sceni. Malim, ali sigurnim koracima stigli smo i do tačke da smo potpisali saradnju sa buking agencijom iz Holandije EBB Music, te nam je već ova godina i ovo leto se sjajno otvorilo. Sziget, Pohoda, Electric Castle, Focus Wales… Mislim da se tu negde naša istrajnost i volja da sviramo svaki klubić u Evropi gde nekad bude i po desetak ljudi, na kraju pokazuje kao izuzetno važna stvar. Jer, na kraju dana nikad ne znaš na kom će te festivalu neko čuti i zainteresovati se. Mi smo baš pravi primer benda koji je uspeo preko showcase festivala da dođe do ljudi do kojih smo želeli.

Biti mladi umetnik u Srbiji? Ne osećam se tako… Ali, mislim da to svakome znači nešto drugo, jer je taj put toliko neizvestan i prepun nekad i sreće, i spleta okolnosti da se ne usuđujem da definišem ili preciziram – šta bi to sve trebalo da znači – biti umetnik u Srbiji. Rasli smo sa spoznajom da u kriznim vremenima nastaju najbolja umetnička dela – od muzike, preko filmova, predstava… Odluka da ostajemo i radimo u Srbiji, sama po sebi određuje put kojim se ide.

Ja sam imao sreće da sam mogao i da se zaposlim u pozorištu i da snimim poneku seriju ili film. Nisam siguran da imam pravo da bilo šta kažem na temu pozicije umetnika u Srbiji, jer je mnogo onih koji od meseca do meseca žive u finansijskoj neizvesnosti. Voleo bih da postoji jasnija slika i infrastruktura u kojoj umetnici imaju slobodu i mogućnost za rad.

O sagovornikuMarko Grabež je filmski i pozorišni glumac i muzičar rođen 1992. godine u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Stalni je član pozorišta Atelje 212. Igrao je u više filmova i TV serija: „Senke nad Balkanom 2“, „Apsolutnih sto“, „Tajkun 2“, „Jutro će promeniti sve“ i „Sablja“. Glumio je u filmu „Svadba“ koji je do sada videlo više od 2 500.000 gledalaca širom sveta. Igrao je i u filmovima „Pukotina u ledu“, „Nečista krv“, „Branio sam Mladu Bosnu“ i „Usekovanje“. Marko je bio deo međunarodnog TV projekta „The Saints“, u produkciji Martina Scorsesea. Kao frontmen benda KOIKOI ostvario je uspešnu regionalnu i evropsku muzičku karijeru. Iza njega je više od 170 koncerata održanih širom Evrope.Moja orva filmska ulogaPrvu filmsku ulogu sam dobio još na FDU. Bio sam četvrta godina i dobio da igram Čabrinovića u „Mladoj Bosni“. Jako sam se radovao, jer, pored toga što cenim i scenaristički i rediteljski rad Srđana Koljevića, i sama tema mladobosanaca mi je čak i porodično bliska. Reditelj je prvenstveno želeo da dobijem ulogu Trifka Grabeža, odnosno, da igram svog čukundedu, tačnije – brata mog čukundede. Ali, na kastingu sam se dobro pokazao u ulozi Čabrinovića i drago mi je da smo na kraju ostali dosledni filmskom jeziku i odabiru lika, iako bi mi bilo neizmerno drago da tumačim lik svog pretka.Ostajemo u SrbijiNaša odluka da ostajemo i radimo u Srbiji sama po sebi određuje put kojim idemo

Marko Grabež je filmski i pozorišni glumac i muzičar rođen 1992. godine u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Stalni je član pozorišta Atelje 212. Igrao je u više filmova i TV serija: „Senke nad Balkanom 2“, „Apsolutnih sto“, „Tajkun 2“, „Jutro će promeniti sve“ i „Sablja“. Glumio je u filmu „Svadba“ koji je do sada videlo više od 2 500.000 gledalaca širom sveta. Igrao je i u filmovima „Pukotina u ledu“, „Nečista krv“, „Branio sam Mladu Bosnu“ i „Usekovanje“. Marko je bio deo međunarodnog TV projekta „The Saints“, u produkciji Martina Scorsesea. Kao frontmen benda KOIKOI ostvario je uspešnu regionalnu i evropsku muzičku karijeru. Iza njega je više od 170 koncerata održanih širom Evrope.

Moja orva filmska uloga

Prvu filmsku ulogu sam dobio još na FDU. Bio sam četvrta godina i dobio da igram Čabrinovića u „Mladoj Bosni“. Jako sam se radovao, jer, pored toga što cenim i scenaristički i rediteljski rad Srđana Koljevića, i sama tema mladobosanaca mi je čak i porodično bliska. Reditelj je prvenstveno želeo da dobijem ulogu Trifka Grabeža, odnosno, da igram svog čukundedu, tačnije – brata mog čukundede. Ali, na kastingu sam se dobro pokazao u ulozi Čabrinovića i drago mi je da smo na kraju ostali dosledni filmskom jeziku i odabiru lika, iako bi mi bilo neizmerno drago da tumačim lik svog pretka.

Naša odluka da ostajemo i radimo u Srbiji sama po sebi određuje put kojim idemo

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Sport • 27.03.2026. 22:50 (KRAJ) Španija – Srbija 3:0

(KRAJ) Španija – Srbija 3:0

Sport • 27.03.2026. 07:18 Selektor Španije o Srbiji: "Iznenađen sam što nisu imali bolje rezultate, jer imaju fantastičan tim"

Selektor Španije o Srbiji: "Iznenađen sam što nisu imali bolje rezultate, jer imaju fantastičan tim"

Ekonomija • 27.03.2026. 10:37 Objavljene nove cene goriva koje će važiti do 3. aprila

Objavljene nove cene goriva koje će važiti do 3. aprila

Život • 27.03.2026. 20:14 Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 25. kolu?

Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 25. kolu?

Sport • 26.03.2026. 23:47 Poznati parovi finala baraža za Svetsko prvenstvo u Evropi

Poznati parovi finala baraža za Svetsko prvenstvo u Evropi

© Danas