Krajnje glup televizijski film smo imali priliku da gledamo u četvrtak ujutru. Što bi milenijalci rekli, kršinu, i to od posebno iritantne podvrste u kojoj na početku prvog čina znate šta će da se desi na kraju trećeg.

No, upravo njegova semiotika prilagođena na svaki način nepismenima a pritom i deficitarnima po pitanju koeficijenta inteligencije mi je poslužila da se prisetim nekih ne toliko poznatih slučajeva prvih ruku scenarija velikih filmova. Recimo, malo ljudi zna da je scenarista „Psiha“ Džozef Stefano po nalogu šefova filmskog studija Paramaunt inicijalno sasvim drugačije pristupio adaptaciji romana Roberta Bloha.

No, kada je projekat dospeo do Alfreda Hičkoka, on je zahtevao sastanak sa predstavnicima vlasnika Paramaunta, znajući da planiraju prodaju studija i da su s tim u vezi možda skloniji da se upuste i u poneki poslovni rizik. Ikonoklastični genije je tada izrekao antologijsku, mada iz nekog razloga retko citiranu izjavu: „Ja ne pravim svoje filmove za ćacad“ – sagovornik nije imao pojma koji su ti, ali je znao da ima posla sa neverovatnim vizionarom – „nego za ljude koji poseduju funkcionalni kognitivni aparat.

Zaista, da li bi vama bilo zabavno da manipulišete potpunim moronima? Navesti iole pametne ljude na pogrešan zaključak o razvoju narativa… e, to je izazov!“. Videvši da nekim čudom njegove reči dopiru do čoveka iza velikog stola od mahagonija, Hičkok je zatim insistirao i da se promeni naslov.

Ceo događaj bi bio zaboravljen da nije bilo posthumno objavljenih memoara Džozefa Stefana u kojima su se nalazile i dve početne scene prve ruke scenarija „Psiha u bapskoj suknji“. I ko zna, možda je upravo taj segment memoara koristio scenarista „Paljenja Ćacistaga“ kao uzor za konstrukciju fabule svog filma i postupak slanja poruke ciljanoj publici.

* * *

1. ENT. Gatarina soba – NOĆ

(Kamera prelazi preko zagušljive prostorije natrpane sitnicama i rekvizitima namenjenim za rituale predviđanja budućnosti i prizivanja duhova. U sredini sobe je okrugli sto na kojem je, malo sklonjena ka ivici stola, kristalna kugla. Za stolom sede MERION KREJN (30, odevena u urednu kancelarijsku odeću) i GATARA (60, u ofucanom vunenom ogrtaču, sa šarenom maramom na glavi).)

LAJLA KREJN (off): Kada sam sestri predložila da, umesto kod psihoanalitičara, svoj nemir izazvan opštim životnim nezadovoljstvom ublaži posetom čitačici sudbine, prvo je pomislila da se šalim. Onda mi reče, „Ne može da škodi. A i jeftinije je“. Eh, da je samo znala…

(Koščate ruke ređaju tarot karte po okruglom stolu prekrivenom ofucanom čojom. Okreće jednu na kojoj je krčag pun zlatnika.)

GATARA: Očekuje te nezakoniti finansijski dobitak. Čuvaj se njegovih posledica. (Merion se prezrivo osmehne. Gatara okrene sledeću kartu na kojoj je kostur sa srpom.) U smrtnoj si opasnosti koja je povezana sa finansijskim dobitkom. Predstoje ti važne odluke, i budi oprezna.

(Merion prisloni bradu na šaku, sa pogledom žene koja se........

© Danas