Vozio sam i vozio i vozio i onda sam zaspao. Ne za volanom. Prvo sam stigao tamo gde sam vozio. Sredina je bila urbana, a noć mirna. Nije se čulo ništa. U Beogradu, u kraju u kojem živim, noću često urliču bića na crnogorskom, a u njihovom oralnom opštenju ništa osim psovanja nije razumljivo.

Kad odem da kenjam, iz svetlarnika dopiru moderne narikačke tužbalice, posvećene povratku na Kosovo, povratku svih srpskih teritorija i povratku iz pakla Slobodana Miloševića. Često u pratnji gusala. Pomaže dok si na šolji, ali ne pomaže posle šolje.

Ovde ne dopire ništa niotkud. Popio sam lekove u jedanaest uveče i spavao do jedanaest idućeg dana, (eto, sad redakcija zna zašto tekstove šaljem nešto kasnije).

Kad se probudim u Beogradu, neko vreme sedim u krevetu, sa glavom u rukama i slušam........

© Danas