Dok sam se snašao, u dnevnoj sobi se nađoše njih šestorica – drugovi Deda, Mićko, Koča, Marko, Pijade i Sava Kovačević.
„Drugovi, ovde ćemo održati prvi sastanak novog tela koje upravlja Jugoslavijom, Vrhovnog štaba oslobođene Jugoslavije, VŠOJ-a. Na ovoj kući će jednog dana stajati tabla sa ovim datumom. Čestitam“, reče drug Deda razgaljeno.

„Šta će nam ovaj pacov?“, zareža drug Mićko na mene.

„Takvo je naređenje“, odjeba ga drug Deda, a ovaj, iako mu ne beše pravo, sede na jednu lepu stolicu, a ona pod njim krcnu.

„Izvolite, drugovi, smestite se. Veljo, ‘vataj beleške.“

„Kako ću, druže Deda? Pisanje mi jedva ide“, zamjaukah, osetivši kako mi krv nadire u uši od sramote.

Refleksno se počešah po glavi pozadi, a ona me zabole, zbog naprave koja je i dalje bila čvrsto za nju zalepljena.

© Danas