Nijedna se glupost ovoga sveta ne može opravdavati ukazivanjem na postojanje sličnih gluposti i kod drugih, na primer, kod suseda. Pa, ako mogu oni, što ne bismo mogli i mi!? Hrvati, Rumuni, Bugari mogli bi da kažu kako će svi skočiti u more, pa zašto ne bismo mogli i mi!? Mogli bismo, ali nemamo more. Eto zadatka za patriote!

Javnost je već dovoljno obaveštena (premda još uvek nedovoljno uključena) da je 6. novembra 2025. godine Vlada Republike Srbije donela Odluku o osnivanju Fakulteta za srpske studije Univerziteta u Nišu, i to „tako što se vrši statusna promena izdvajanja Departmana za istoriju, Departmana za srbistiku i Departmana za ruski jezik i književnost iz sastava Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu”. Baš tako! I stav 2: „Sedište Fakulteta je u Nišu, Ćirila i Metodija 2”, gde je, inače, sedište Filozofskog fakulteta u Nišu. Pametnima dovoljno. Inicijatori i podržavaoci inicijative davali su intervjue, navodili „argumente” za osnivanje tog fakulteta: pisali su o nacionalnome interesu, odbrani, očuvanju i dogradnji srpskoga identiteta, spašavanju departmana koji već izvesno vreme nemaju poželjan broj novoupisanih studenata, busali se u patriotske grudi-talambase, trubili o „identitetskim naukama”, pozivali se na slične poduhvate u drugim zemljama, objašnjavali da se Filozofski fakultet u Nišu već više puta “delio’, te da je to jedan sasvim normalan razvojni proces itd. Izneo bih, u vezi sa tim, nekoliko neuređenih komentara.

1.1. Samoproklamovani branitelji nacionalnih interesa u svakoj su zemlji svojevrsna pretnja onome što deklarativno brane, jer su skloni samovoljnom i nezakonitom optuživanju, presuđivanju, kažnjavanju… onih koji ne brane te interese na način ovih branitelja. Sve one koji nisu prihvatili inicijativu, inicijatori i branitelji označili su kao protivnike Srbije, Srba i svega srpskoga, što naravno nije samo logički već i etički ispljuvak.

Vlada Srbije osnovala Fakultet srpskih studija u Nišu, a da pozitivno mišljenje nisu dali ni Univerzitet ni Filozofski fakultet

1.2. Možda je rano da već na ovome mestu podsetim na dobropoznatu izreku da je patriotizam – inače, jedno časno osećanje pripadanja, privrženosti i dužnosti – takođe i „pribežište hulja”, pre svega, samoproklamovanih patriota.

1.3. Da su inicijatori i branitelji makar malo proučavali problem identiteta, možda bi bolje razumeli složenost njihovoga konstituisanja, pa bi znali da se identiteti niti grade niti dograđuju na studijama, iako obrazovne ustanove, bar neki studijski programi, i ustanove kulture mogu doprineti osvešćivanju identitetskih zajednica, ali pre svega dekonstrukcijom identitetskih mitova, a ne mitotvorstvom; univerzitetske studije, između ostalog, razlažu mitove, a ne proizvode ih.

1.4. Niko još nije razrešio probleme u fluktuaciji interesovanja za pojedine fakultete i studijske programe osnivanjem novih fakulteta. Iskustva govore da za novoosnovane departmane pojačano interesovanje postoji u prvim dvema-trima godinama rada, koliko zbog marketinga, toliko zbog činjenice da te studije upisuju kandidati iz više bliskih generacija, kojima se ukazala prilika da studiraju ono što su voleli. Posle toga, u većini slučajeva, počinje opadanje, što nije „specijalitet” niških studija.

1.5. Izraz „identitetske nauke” samo je jedna kolokvijalna skraćenica za one društveno-humanističke discipline koje se bave izučavanjem fenomena ili segmenata simboličkih formi koji se smatraju nacionalnim obeležjima, ili tako nekako. Ali, da........

© Danas