Američki predsednik Donald Tramp očajnički želi mirovni sporazum za Ukrajinu.

Kijev još više želi mir, ali ne po svaku cenu.

Zato je Ukrajina, kada su SAD počele da vrše pritisak da se do 27. novembra postigne sporazum o uslovima koji su izgledali blizu predaje, uzvratila.

Visoki zvaničnici su pozvani na razgovore u Ženevu i cele nedelje smo gledali delegate iz SAD i Ukrajine kako se kreću između dva glavna mesta u crnim limuzinama sa zatamnjenim prozorima.

Pridružili su im se savetnici za nacionalnu bezbednost iz Nemačke, Francuske i Velike Britanije.

Jedini put kada sam videla Andreja Jermaka, koji je predvodio ukrajinski pregovarački tim, bio je kamenog lica.

Nije ni čudo: početni predlog na stolu naginjao je ka zahtevima Rusije da su razgovori počeli tako što je američki državni sekretar Marko Rubio morao da porekne da ga je napisao Kremlj.

Ali Tramp je bio jasan da Ukrajina mora brzo da ga potpiše ili se suoči sa neodređenim posledicama.

Kijev je stogao morao da uloži napor.

Marko Rubio je 23. novembra izjavio da je postignut „ogroman napredak“ u razgovorima, a da je ostalo da se utanači samo „nekoliko stvari“.

Iak oje bio pritisnut, odbio je da bude precizniji, nazivajući situaciju „delikatnom“.

Ali u zajedničkom saopštenju Ukrajine i SAD piše da je sada na snazi potpuno novi sporazum, koji se naziva „ažuriranim i revidiranim okvirnim dokumentom“.

Dokument jođ nismo videli.

Međutim, list Fajnenšl tajms (Financial Times) citira jednog od delegata – zamenika ministra spoljnih........

© Danas