Novo zaduženje Republike Srpske 2026., desilo se juče na Londonskoj berzi u iznosu od 500 miliona evra, po fiksnoj kamatnoj stopi od 6,25%, sa dospijećem u aprilu 2031. godine. Riječ je o najvećem međunarodnom zaduženju entiteta do sada i, kako navode u Ministarstvu finansija, „prvoj referentnoj obveznici listiranoj na ovoj berzi“. Ekonomisti, međutim, upozoravaju da je riječ o skupljem i rizičnijem zaduženju nego ono iz 2021. godine, čija glavnica od 300 miliona evra dospijeva na naplatu 20. aprila.

Vlada se pohvalila rekordnom potražnjom – gotovo tri puta većom nego kod prve emisije iz 2021. godine. Ministarstvo finansija ističe da je uspjeh rezultat intenzivnih kontakata sa više od pedeset najvećih globalnih investitora.

Ali ekonomski analitičari upozoravaju da ovo zaduženje nije bez rizika.

Viša kamata, slabije povjerenje tržišta

„Ekonomska situacija u vezi sa novim zaduženjem jasno ukazuje na pogoršanje kreditnog rejtinga i rast cijene kapitala“, kaže Zoran Pavlović. „Već pri usvajanju budžeta bilo je evidentno da će finansijska stabilnost zavisiti od novih zaduženja.“

Za usporedbu, Federacija Bosne i Hercegovine se krajem prošle godine zadužila za 350 miliona evra, po kamati od 5,5%, uz znatno veću potražnju – ponude su dostigle oko 1,6 milijardi evra. Pavlović objašnjava: „To jasno pokazuje da se Republika Srpska zadužuje skuplje, a razlog je kombinacija faktora – slabije povjerenje tržišta, globalna nesigurnost, kretanja kapitala i rast referentnih stopa poput Euribora. Euribor je već pokazao rast, što direktno utiče na cijenu zaduživanja i za države i za građane.“

Zaduženje za vraćanje dugova, ne za razvoj

Novo zaduženje od 500 miliona evra prvenstveno će služiti za vraćanje ranijih obaveza. Na naplatu 20. aprila dolazi 300 miliona evra glavnice po obveznicama iz 2021. godine, dok dospijevaju i ranija zaduženja sa domaćeg tržišta.

Uprkos tome, ukupne obaveze koje dospijevaju ove godine procjenjuju se na oko 1,7 milijardi KM. „Ostaje finansijski jaz od oko 700 miliona KM, koji će morati biti pokriven budžetskim prihodima ili dodatnim zaduživanjem“, upozorava Pavlović.

Rizik dodatno povećava oslanjanje na rast prihoda od PDV-a. Vlada je ranije projektovala rast od 10%, ali je stvarni prihod iznosio svega 5,5%. „To znači da su potrošena sredstva koja realno nisu ostvarena“, konstatuje Pavlović.

Šta se dešava ako nema sredstava?

Ključni dokument je prospekt emisije obveznica. Pavlović podsjeća na raniju praksu: prvo zaduženje Republike Srpske na Bečkoj berzi sadržavalo je klauzule koje omogućavaju povjeriocima da potražuju imovinu firmi u kojima je većinski vlasnik Vlada Republike Srpske ukoliko obaveze ne budu izmirene.

Za aktuelno zaduženje potrebno je detaljno proučiti novi prospekt, ali ono što je sigurno – prioritet je plaćanje dospjelih obaveza. „Ukoliko sredstava nema, budžetska plaćanja za sve ostale potrebe praktično se zaustavljaju dok se dug ne izmiri“, jasan je Pavlović.

U svakom slučaju zaduženje Republike Srpske iz 2026. godine veće je i znatno skuplje nego ono iz 2021. Glavnica je povećana na 500 miliona eura, kamatna stopa dosegnula je 6,25%, a godišnji trošak kamata gotovo se udvostručio, što dugoročno stavlja veći pritisak na budžet. Visoka kamata ne proizlazi samo iz karakteristika Republike Srpske, već i iz globalnog okruženja, rat na Bliskom istoku, energetska kriza i rast euribora, a odražava i kreditni rejting RS.

Ovu emisiju vodila je Bank of America, a početna indikativna kamatna stopa od 6,75% smanjena je na 6,25% zahvaljujući interesu investitora. Iako je zabilježena velika potražnja, preko milijardu eura prijava, visoka kamata jasno pokazuje da investitori traže veći prinos zbog percepcije rizika, a ne samo zbog same RS.

Budžet Republike Srpske za 2026. iznosi oko 7,4 milijarde KM, dok ukupno planirano zaduženje doseže približno 1,69 milijardi KM, koliko ima i obaveza po osnovu ranijih zaduženja za ovu godinu! Nadalje, više od jedne petine budžeta oslanja se na nova zaduženja, pri čemu je oko 1,2 milijarde KM predviđeno iz inostranih izvora, kroz emisiju obveznica i kreditne aranžmane.

Primici od zaduženja porasli su sa 636 miliona KM u 2021. na oko 1,69 milijardi KM u 2026., što predstavlja rast od približno 166%. Istovremeno, izdaci za otplatu dugova povećani su sa 689 miliona KM na oko 1,63 milijarde KM, odnosno za više od 136%.

„Ovim modelom se održava određeni nivo socijalnog mira, ali taj mir se finansira dugom. To nije razvojna politika, već kratkoročno odlaganje problema“, ističe političarka i ekonomistkinja Jelena Trivić. „Ako se nastavi ovakav odnos prihoda i zaduženja, suočićemo se sa slabim rastom, visokim pritiskom na budžet i rastućom zavisnošću od duga, što dugoročno nije održivo.“

© BUKA Magazin