Prostor! Kompleksna kategorija, koju je teško precizno definisati. Pojednostavljeno se razumeva kao „ono u čemu se materijalne stvari fizički prostiru“. Može i ovako: „nešto gde se sve (ili ništa) ne/nalazi i ne/događa“. Percepira se na različite načine: božanski i duhovno, ali i ovozemaljski – ekološki, sociološki, matematički, filozofski…

Tradicionalno opažanje prostora je trodimenzionalno, te ga, shodno tome, određuju dužina, širina i visina. Kao četvrta dimenzija neizostavno im se priključuje vreme – što na postmoderan, dromološki način, kako bi rekao Pol Virilio, znači brzinu. Tako se dobija, u širem smislu, hronotopski kontinuum kao petodimenzionalnost. U stvari, tačnosti najpribližnije shvatanje prostora je u multidimenzionalnom obuhvatu – u ekonomskim, kulturnim, medijskim, sajber i ko-zna-još-kakvim aspektima.

Obično se podrazumeva da prostor, u kontekstu geoprostora, najkompetentnije istražuje geografija. Naučno i praktično kao teritoriju – politički omeđen prostor – vrednuje ga geopolitika. Sa vojnog stanovišta, tu je geostrategija. Stoga je logičan, mada možda isuviše rezolutan i jednostran zaključak rodonačelnika savremene francuske geopolitičke škole Iva Lakosta da „geografija, pre svega, služi ratovanju“.

Odnos ljudi spram prostora menjao se kroz istoriju i shodno društvenim sistemima koje su stvarali – od glorifikovanja i čak fetišizacije, do poricanja značaja i potpunog nipodaštavanja. U teorijskom smislu – od geografskog determinizma, do geografskog nihilizma. Smatra se da su mu posibilisti odredili „pravu meru“ – da prostor daje predispoziciju i šansu, koju čovek u određenim okolnostima, u ovoj ili onoj meri iskoristi, ili pak, uopšte ne iskoristi.

Stav prema prostoru često je ideološki i ekspanzionistički zloupotrebljavan, kao što je slučaj kod velikodržavnih projekata ili onako kako su to činile imperije u svojim osvajačkim pohodima. Isto je svojstveno evropskim kolonijalnim silama, koje su zauzimale i „etnički čistile“ čitave kontinente. Naročito su se „istakli“ nacisti praktičnom realizacijom teza o „krvi i tlu“ (blut und boden), „životnom prostoru“ (lebensraum), „moći i prostoru“ (macht und raum), „velikom prostoru“ (grossraum), „svesti o granicama“ (grenzbewusstsein)…

Još dok se naslućivala promena sistema iz........

© Нови Стандард