Na zahtev studentkinje L. sa Arhitektonskog fakulteta redakcija Anarhije / Blok 45 sastavila je spisak lektire za studente u blokadi. Ovo je jedan od predloga za čitanje.

Kapitalizam se može posmatrati kao religija, to jest, kapitalizam u suštini nastoji da odgovori na iste brige, strepnju i nemir na koje je ranije pokušavala da odgovori takozvana religija. Dokazivanje religijske strukture kapitalizma – ne samo neke religijski uslovljene strukture, kao što je mislio Veber, Die protestantische Ethik und der Geist des Kapitalismus, 1905. Protestantska etika i duh kapitalizma, Veselin Masleša, Bibilioteka Logos, Sarajevo, 1968. (1986, 1989), preveo Nika Milićević; isti prevod – nažalost, skoro neupotrebljiv – Mediterran Publishing, Novi Sad, 2011, 2018; Filip Višnjić, Beograd, 2013, 2017. Drugi prevod, nešto čitljiviji i sigurno sa srećnije uređenim fusnotama: MISL, Zagreb, 2006, preveo Dragutin Hlad (zanemariti zaključni esej poljsko-britanskog sociologa Stanislava Andreskog, koji se zabavlja razmatranjem veze između reformacije, najviše puritanizma – i sifilisa…). Do nekog boljeg izdanja, pored originala, preporučuje se izdanje Max Weber, The Protestant Ethic and the „Spirit“ of Capitalism and Other Writings, edited, translated and with an Introduction by Peter Baehr and Gordon C. Wells, Penguin Books, 2002; to je najbolje uređeno izdanje, što je važno zbog Veberovih fusnota, vrlo brojnih i opširnih, koje u originalu gutaju cele stranice, dok su ovde grupisane u posebne odeljke. Ne preporučuju se izdanja sa prevodom Talcotta Parsonsa, prvi put objavljenim 1930. i onda mnogo puta reprodukovanim. Prim. prev." title="">1 već suštinski religijskog fenomena – i danas mnoge odvlači u beskrajne, uopštene rasprave. Ne možemo privući bliže mrežu u koju smo upleteni. Ipak, posle nekog vremena, možemo je bolje sagledati.

Tako već sada možemo uočiti tri karakteristike religijske strukture kapitalizma. Prvo, kapitalizam je čist religijski kult, možda najekstremniji koji je ikada postojao. U njemu sve dobija smisao samo u neposrednom odnosu prema kultu: on nema posebnu dogmu,........

© Peščanik