Moj dida sa Šolte je išao sa trajektom kod nas doma u Split. Dida je sidijo do ponistre i gledao je u more. Na moru su se ljuljuškale jedrilice i kajići. Plus je pičijo i poneki gliser. Onda je iz razglasa na trajektu se čulo: „Poštovani putnici! Uskoro ćemo uplovit u splisku luku! Molimo vas da pripremite vaše putovnice i putne dozvole! A takođe i bagaje za carinsku kontrolu! Hvala liepo!“ Onda je onaj didin frend barba Tonino drmnijo dida po ramenu. On je njemu rekao: „Ne mogu virovat, majkemi! Tek smo isplovili, a ti si već zaspa!“ Dida je pitao: „Dokle smo stigli?“ Barba Tonino je rekao: „Nismo još ni na kvarat kanala! A ti hrčeš leva-leva!“ Dida je pitao: „Šta tebi smeta da ja spavan?“ Barba Tonino je rekao: „Pa dosadno mi je, čoviče! Uđen sa frendom na trajekt, a onda buden sam ka pas! To mi je totalni bed!“ Dida je rekao: „A jebiga bože! Sinoć san dokasna čita Kapital, pa me sad vata mala snaga!“ Barba Tonino je rekao: „Aj, aj, malo se skomcentriraj…“ Dida je rekao: „Okej, nou frks!“ Kroz ponistru su se vidile tri jedrilice i dva kajića. Plus je dimijo i katamaran za Hvar. Onda je iz razglasa na trajektu se čulo: „Poštovani putnici! Molimo da se po uplovljavanju u splisku luku žitelji Evropske unije upute prema livon........

© Peščanik