Građani Bugarske će 19. aprila osmi put u poslednjih pet godina izaći na birališta, nakon što je krajem prošle godine talas masovnih protesta oborio desnu koaliciju premijera Rosena Željazkova. Demonstracije su izbile u novembru kao odgovor na predlog budžeta za 2026, koji je predviđao povećanje poreza i doprinosa za socijalno osiguranje, povećanje plata za ministarstva sile, to jest policiju, vojsku i pravosuđe, dok bi zaposleni u državnoj upravi, prosveti i zdravstvu dobili povišice koje jedva da bi pokrile inflaciju. Ovaj budžet je takođe prvi bugarski budžet izražen u evrima nakon što je Bugarska prošle godine pristupila evrozoni, što je dodatno zabrinulo građane zbog rasta inflacije. Protesti su dostigli vrhunac 10. decembra, kada je više od 50.000 ljudi izašlo na ulice Sofije, dok se na desetine hiljada okupilo u ostalim gradovima. Sledećeg dana je Željazkov, koji je bio na vlasti manje od godinu dana, podneo ostavku uživo na televiziji, nekoliko minuta pre zakazanog glasanja o poverenju u parlamentu.

Ovi protesti su u liberalnim medijima površno opisani kao još jedna pobuna generacije Z, dok su ih neki na levici odbacili jer ih je pokrenula opoziciona centristička koalicija Nastavljamo promenu – Demokratska Bugarska (PP-DB). Ali protesti su svojom snagom daleko prevazišli namere organizatora: rejting PP-DB je oko 15 odsto, dok je procenjeno da je 71 odsto građana podržalo proteste. Istraživanja su takođe pokazala da su učesnici protesta, osim gnevnih mladih ljudi, bili i sredovečni ljudi koji žele dostojanstvenu starost za svoje roditelje, pristupačnu zdravstvenu zaštitu i dostupno obrazovanje za svoju decu. Protesti su bili i odraz nepoverenja u način trošenja povećanih poreza na plate već opterećene inflacijom u uslovima rasprostranjene korupcije.

Ispostavilo se da je predlog budžeta bio okidač za izbijanje dubljeg nezadovoljstva građana zbog preuzimanja države od strane oligarhije, urušavanja socijalne zaštite i paralize političkog sistema zemlje. Uzastopne koalicione vlade, uglavnom predvođene notorno korumpiranom strankom desnog centra Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB), već 15 godina ne nude koherentnu viziju razvoja ekonomije, javnih usluga i širih pitanja poput životne sredine, pravosuđa i spoljne politike. Stopa siromaštva u Bugarskoj je 37 odsto i među najvišima je u EU. Čak 74 odsto mladih od 14 do 29 godina razmatra emigraciju u potrazi za boljim životnim standardom. Bugarski sociolog Živko Georgiev je dao slikovitu dijagnozu ovog stanja: „Živimo u nemoćnoj sadašnjosti koja nema snage da postane prošlost.“

Ljudi su masovno izašli na ulice jer je vladajuća elita izgubila svaki ugled, uključujući i opoziciju koja je nominalno predvodila proteste. Partija Nastavljamo promenu (PP) je osnovana na antikorupcijskoj platformi 2021, nakon prethodnog talasa demonstracija protiv navodnog prekoračenja ovlašćenja glavnog tužioca. Njeni proevropski lideri školovani na Harvardu u početku su zadobili poverenje građana. Osvojili su 25 odsto glasova na parlamentarnim izborima 2021. i ušli u koalicionu vladu. Koaliciju je sabotirala partija desnog centra Ima takav narod (ITN), što je izazvalo još dva kruga izbora. Zatim je u junu 2023. PP-DB sklopio koalicioni sporazum sa svojim bivšim protivnikom GERB-om.

PP-DB je ovaj preokret pravdao ruskom invazijom na Ukrajinu i potrebom za jakim evroatlantskim frontom. Lider GERB-a je izjavio da je ključna linija podele u bugarskoj politici postala „ko je na strani Ukrajine, a ko nije“. Proukrajinski pritisak iz javne sfere je bio intenzivan. U aprilu 2023. istaknuti bugarski intelektualci su potpisali peticiju u kojoj pozivaju proevropske partije da se ujedine oko ubrzane modernizacije vojske i podrške Ukrajini, uz podsećanje na sovjetsku okupaciju Bugarske 1944-47. Nakon dolaska na vlast, glavno dostignuće ove koalicije je bila kontroverzna pravosudna i ustavna reforma osmišljena da olakša ulazak Bugarske u šengenski prostor i evrozonu. Pokušaj da se impresionira Brisel dodatno je podrio autoritet post-socijalističkih elita u zemlji.

Sa raspadom koalicije PP-DB/GERB 2024. posle samo deset meseci na vlasti glavne političke frakcije su izgubile poverenje građana, uz delimičan izuzetak predsednika Rumena Radeva, koji je izabran 2017. i ponovo 2021. On je jedna od retkih konstanti u bugarskoj politici tokom protekle decenije. Radev se distancirao i od uvođenja evra i od konfrontacije sa Rusijom. Proevropska koalicija ga je odbacila kao petu kolonu Putina, uprkos tome što je master dobio na koledžu Ratnog vazduhoplovstva SAD-a i što je 12 godina služio u vojsci članice NATO-a. Ove optužbe samo su ojačale njegov imidž nepristrasnog autsajdera, iznad korupcionaških afera i sitnih prepirki u vladajućoj klasi.

Zbog toga nije bilo teško predvideti da će Radev, daleko najpopularniji političar u zemlji, pre ili kasnije napustiti ceremonijalnu funkciju predsednika i pokušati da konsoliduje sopstveni politički projekat. U januaru je podneo ostavku na mesto predsednika, a mesec dana kasnije objavio nameru da se kandiduje kao lider nove partije levog centra, Progresivna Bugarska. Sa ciljem da popuni prazninu nastalu raspadom evroatlantskog bloka, savez oko Radeva trenutno ima podršku od 31 odsto, što je 10 poena više od najbližeg rivala, koalicije predvođene GERB-om. Predstavljajući se kao odgovor na očekivanja građana da se demontira oligarhijski model korupcije, Radev se jasno obraća učesnicima poslednjih protesta. Ukoliko se ankete pokažu tačnima, njegova partija će verovatno formirati koaliciju sa PP-DB-om, koji trenutno ima oko 12 odsto podrške.

Popularnost Radeva je lako objašnjiva. Iako nenametljiva figura, bivši predsednik je jedini političar izvan kruga krajnje desnih nacionalista koji kritikuje pravac u kojem se kreće zemlja. Iako ograničeno, ovo neslaganje se ističe u političkom prostoru kojim dominiraju poslušnost prema Briselu i neoliberalni konsenzus. Na konferenciji za novinare na kojoj je predstavio svoj novi politički projekat, iako je potvrdio mesto Bugarske u EU i NATO-u, Radev je naglasio važnost zaštite nacionalnih interesa pozivajući na „kritičko razmišljanje i trezvene procene“ pri određivanju spoljne politike zemlje.

Ipak, osim ovog retoričkog zaokreta ka suverenizmu, ostaje nejasno šta će njegova Progresivna Bugarska ponuditi u pogledu stvarnog napretka. Izborni program partije sadrži mnogo neoliberalnih opštih mesta koja su biračima već dobro poznata: fiskalna stabilnost, ograničeno državno mešanje u ekonomiju, smanjenje birokratije i administrativnih opterećenja i uvođenje veštačke inteligencije u sve oblasti javne uprave, od sudova do socijalnih službi. Socijalna pravda se tu prikazuje kao sporedni efekat suzbijanja korupcije i jačanja poverenja investitora, što bi navodno trebalo da se postigne kroz opsežnu digitalizaciju. Njegova platforma predviđa i povećanje potrošnje za vojsku i integraciju sa NATO snagama. Mnoge tačke njegovog programa kao da su prepisane iz nekog briselskog dokumenta.

Suzbijanje korupcije bi bilo stvarni napredak, naročito ako Radev uspe da preokrene široko rasprostranjeno preuzimanje bugarskih javnih institucija od strane klijentelističkih mreža povezanih sa GERB-om i njegovim mlađim partnerom, Pokretom za prava i slobode (DPS), kojim trenutno rukovodi univerzalno omraženi medijski mogul i oligarh Deljan Peevski. Formiranjem stabilne vladajuće koalicije i presecanjem dotoka državnih sredstava ka ovim akterima, Radev i PP-DB bi možda mogli da donekle pretvore Bugarsku u pravu evropsku zemlju za kojom bugarski liberali žude već decenijama.

Suzbijanje korupcije je naravno puki minimum. To što je ovo pitanje i dalje toliko prisutno simptom je ideološke pustoši koja vlada u bugarskoj politici. Birači, suočeni sa strukturnim nedostatkom perspektive, ne vide održivi put napretka izvan klijentelističkih mreža koje udeljuju javne ugovore i radna mesta po siromašnijim regionima. Osnovni zadatak ostaje prevođenje narodnog nezadovoljstva i težnji u koherentan politički projekat zasnovan na materijalnim pitanjima, a ne na obnavljanju slobodnog tržišta. Bugarskoj je potrebno ukidanje korumpiranih monopola, što je izgleda krajnji domet Radevljevog projekta. Ipak, mogućnost da se diskreditovani GERB skrajne u doglednoj budućnosti mogla bi doneti predah od beskrajnog ciklusa korupcionaških skandala i otvoriti prostor za raspravu o suštinskim pitanjima.

Madlen Nikolova, NLR Sidecar, 03.04.2026.

Prevela Luna Đorđević

Peščanik.net, 15.04.2026.

© Peščanik