Ove godine, na jubilej sletanja Apola 11 na Mesec (20. jula), svetske medije okupirao je „najbogatiji čovek u univerzumu“, Džef Bezos, koji je tog dana poleteo u svemir, odnosno u Zemljinu orbitu. Odnela ga je, do visine od nešto preko 100 kilometara, samovozeća raketa New Shepard njegove kompanije Blue Origin, u svom prvom letu sa putnicima: Bezosom, njegovim bratom Markom, 82-ogodišnjom Voli Fank, nekadašnjom članicom Merkjuri 13, i Oliverom Demenom, tinejdžerom iz Holandije.

Za razliku od mnogobrojnih lansiranja kompanije SpaceX Ilona Maska, let rakete New Shepard odmah je izazvao bučne kontroverze i kritike. Najpre: nepravedno je i sumanuto da Džef Bezos, lice kapitalističke eksploatacije i beskonačnog bogaćenja (Forbes mu procenjuje bogatstvo na preko 200 milijardi dolara!), u vreme ekonomske i zdravstvene krize trijumfalno leti u svemir dok zaposleni u njegovom Amazonu žive i rade u neljudskim uslovima za ponižavajuće niska primanja. Uopšte, odakle nama novca da trošimo na istraživanje svemira u ovo doba groteskne nejednakosti i siromaštva?

Međutim, ova kritika, koliko god bila dobronamerna, zapravo je površna i uspeva da zamaskira probleme koje uvek treba da imamo na umu kada razmišljamo, pišemo i čitamo o privatnoj astronautici.

Naime, šta je tačno koren problema, onako formulisanog? Da li je Džef Bezos trebalo da odustane od svojih svemirsko-putujućih planova iz nekog pijeteta prema žrtvama eksploatacije za koju je sam velikim delom odgovoran? Ogoljena do svojih sastavnih delova, ova kritika kao da kaže: bolje da je svoja nezamisliva sredstva trošio na nove jahte, na zamkove i umetnine, na političko lobiranje – to su, pored ovakvih megalomanskih projekata, one retke prilike u kojima i milijarderi imaju osećaj da troše.

Let rakete New Shepard zapravo je relativno slab simbol nekontrolisanog ili štetnog trošenja. Taj novac je otišao na........

© Peščanik