Ne sećam se da je usvajanje nekog podzakonskog akta u oblasti rada izazvalo toliko medijske pažnje kao što je to slučaj sa Pravilnikom o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada, koji je nedavno donelo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. I to pre svega zbog činjenice da sadrži odredbu koja nije ni predmet ni fokus materije koju reguliše (ali je sa njom, istina, usko povezana) – odredbu o uvođenju zdravstvenog osiguranja za lica koja obavljaju neplaćeni kućni rad. Red je da se nekoliko stvari povodom toga razjasni.

Za početak odgovor na osnovno pitanje: ne, Pravilnikom se ne uvodi zdravstveno osiguranje za lica koja obavljaju neplaćeni kućni rad. U Pravilniku se ponavlja definicija tih lica koja je sadržana u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti. Potom se razrađuje rešenje iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti, a koje se odnosi na način (metodologiju) obračuna vrednosti neplaćenog kućnog rada. Ovo je osnovni deo teksta, uostalom i naziv samog propisa navodi na to da je cilj donošenja upravo rešavanje tog pitanja. Kao metodološki alat se uzima istraživanje o korišćenju vremena koje sprovodi Evrostat, statistička agencija Evropske unije. Meni ovo rešenje izgleda sasvim dobro, statističari i ekonomisti će verovatno dati svoj stručni sud. Zašto je važno utvrditi vrednost neplaćenog kućnog rada, kao i njegovo trajanje (na godišnjem nivou)? Baš zato da bi se video njegov udeo u BDP-u države (koji prema nekim istraživanjima iznosi i preko 20%, što je zaista neverovatan broj), kao i da bi se moglo dalje istraživati o uzrocima i posledicama (da ne govorimo o rodnoj raspodeli) te vrste rada. Takođe, izuzetno je važno što će na ovaj način neplaćeni kućni rad biti prepoznat, a njegova vrednost precizno utvrđena – to je mala ali značajna moralna pobeda za osobe koje su sada potpuno nevidljive za sistem. Ne samo da se na ovaj način skida patrijarhalna vračka nevidljivosti, već se stvara realan argument za zastupanje ideje o sticanju prava na zdravstveno osiguranje i drugih prava po osnovu rada – taj rad postoji, ima određenu vrednost, logično je i normalno da svako ko ga obavlja može da ostvari neko pravo po tom osnovu.

Nakon dela o metodologiji obračuna vrednosti neplaćenog kućnog rada, u članu 5 Pravilnika se praktično ponavlja odredba iz člana 28, stav 4, Zakona o rodnoj ravnopravnosti, na koji se i........

© Peščanik