Nikada se nije radilo o nadstrešnici. Još se manje radilo o šesnaestoro poginulih ljudi. Dakle, to mora da se prosto razume konačno, ako se ne razume od početka. Potpuno je nevažno da li ovom rečenicom ja vređam tanana osećanja nekih ljudi, koji su, zamislite, stvarno iskreno bili tužni zbog toga. Svaka osoba koja nije sociopata je bila tužna zbog toga. Ajde samo da ostavimo po strani opet to dokazivanje „ljudskosti“ i nečega što je potpuno normalno i spontano, pravimo nešto „vau“, što, by the way, oni rade, izvinjavam se. Uzgred, oni to rade po svim ostalim pitanjima, ako uzmu neki prosek i kažu: „Genijalno“. E, sad da se vratimo na ovo što je ključno. Dakle, nikada se nije radilo o nadstrešnici, kao što se… Znate šta je problem? Da nas prvi put na taj način rade ili da nije bilo Petog oktobra, ajde, eto, amnezija, opozicija je u pravu. Ovo je Vučićevo vreme, ovo su Vučićeva deca, u smislu, Vučićevi studenti. Oni, po sopstvenim istraživanjima tamo vide, sad su uradili neke stvari, kao „Šta je najveći problem u Srbiji?“, manje od osam posto je reklo ekonomija. Odlično se živi. Oni su sami rekli. Pravosuđe je problem. Dakle, ne sećaju se oni tih stvari, u redu. Ali mi smo videli na primeru „Srbije protiv nasilja“ da, u jednoj situaciji u kojoj zaista morate biti sociopata da dovedete to u vezu s vlašću, dakle, priča o masovnoj pucnjavi u osnovnoj školi. To se politizuje.Andrea Jovanović, Jutarnji program, Euronews, 21.7.2026.

Gostovanje Andree Jovanović – filozofkinje, istraživačice – saradnice u Institutu za političke studije i autorke podkasta „Lukavstvo uma“ – imalo je, kako je i planirano, svoj odjek na društvenim mrežama. Reakcije su se delile na zgražavajuće i izrazito odbojne, s jedne strane, i na podržavajuće i trijumfalističke, s druge strane – u zavisnosti na kojoj strane studentske i građanske pobune se nalazite, odnosno da li podržavate proteste ili politiku aktuelnog predsednika. U svim svojim javnim nastupima, Andrea Jovanović studentski pokret naziva isto kao i predsednik, „obojenom revolucijom“, protestante zove „pumposlavcima“, a proteste, kako ovaj sada tako i protest „Srbija protiv nasilja“, povezuje s morbidnim performansima i sociopatijom, koji imaju ulogu da ruše državu. Kada referiše na stavove građana i studenata – prema kojima glavni problem društva jeste korupcija (eufemistično: pravosuđe), a ne ekonomija – verovatno se oslanja na nedavno Crtino istraživanje. Iskaz Andree Jovanović eksplicitno i implicitno poručuje da se studenti bune verovatno zato što su besni, nesvesni ili nasamareni jer oni su „Vučićevi studenti“ koji „odlično žive“, te da je čitava pobuna projekat stranih faktora koji bi da destabilizuju zemlju – kao što se desilo, kako smatra, u „obojenim revolucijama“. Ona kao vrhovni analitički nalaz predstavlja to da protestne komemoracije i čitava pobuna imaju skriveni politički karakter i sugeriše zaveru usmerenu protiv dobrobiti Srbije. Podstaknuta ovim medijskim nastupom, izložiću genealogiju središnjeg događaja i simbola svih građanskih i studentskih protesta nastalih oko čina tugovanja – ćutnje – a zatim ću ukazati na njegove istorijske paralele i političko značenje. Na kraju, vratiću se na ovaj cinični medijski diskurs u službi diskreditacije pobune.

Građanski i studentski pokret su stvorili sopstveni jezik kao otvoren semiotički sistem koji je neka značenja učinio prepoznatljivim i stabilnim, ali čije se forme istovremeno neprestano menjaju i razvijaju zajedno s pokretom i društvenim okolnostima. Taj jezik se može posmatrati iz različitih uglova: multimodalnosti, društvenih funkcija, simbolike, humora i upotrebe jezika kao političkog oružja. Jezik protesta ne služi samo da imenuje aktere, pojave i procese protiv kojih je pobuna nastala. On okuplja i mobiliše ljude željne političkih i društvenih promena, povlači jasne granice između „nas“ – pobunjenih građana i građanki i „njih“ – vladajućeg režima i njegovih pristalica, postaje moćno sredstvo političke borbe, (re)definisanja simboličkih značenja, i, što je najvažnije, menja i nas i društvo u celini.

U protestnom semiotičkom sistemu posebno mesto zauzima 16 minuta ćutnje, posvećenih šesnaestoro ljudi poginulih u urušavanju nadstrešnice, 1. novembra 2024. godine, na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Svaki minut posvećen je jednoj od 16 stradalih osoba. Ćutnje obično počinju u 11.52 časa, tačno u vreme kada se nesreća dogodila, kada građani i građanke ćuteći i stojeći blokiraju saobraćaj na ulicama širom Srbije. Broj minuta ćutnje simbolično je pratio broj stradalih – prvo 14, pa 15, do sadašnjih 16 minuta. Završetak ćutnje odnosno tišine, obeležen je protestnom bukom okupljenih, zviždanjem i sirenama. Tako se iz protestnog komemorativnog čina tišine, koji je svojim upornim ponavljanjem poprimio značenje nemog i mirnog građanskog otpora, ulazi u otvoreni protestni modus – ispunjen glasnim ispoljavanjem gneva i pobune, koji pak zadržava nenasilni karakter. Od početka protesta, organizovano je stotine protestnih akcija različitog obima – od svakodnevnih komemorativnih okupljanja i blokada do masovnih skupova u najvećim gradovima Srbije i u više stotina naselja širom zemlje. Svaki od tih protestnih skupova je imao jednu stabilnu semiotičku komponentu – protestnu ćutnju.

Zapravo, čitav studentski i građanski pokret je započeo i razvio se iz tog jezgra – zastoja, ćutnje i nedozvoljavanja da se život, makar u tom odeljku vremena, odvija kao da se ništa nije ni desilo, uz „business as usual“ i cinične komentare „to se svuda dešava“ i „pa šta“. Dve nedelje nakon pada nadstrešnice – kada je postalo jasno da vlast nema nameru da vodi ozbiljnu istragu – građani i građanke Novog Sada okupili su se u protestnoj komemoraciji, 15. novembra 2024, tačno u 11.52, prvo ispred Železničke stanice, a potom i na drugim mestima. Tada je simbolično razvučena crna traka i pušteno četrnaest balona, na kojima je pisalo „korupcija ubija“. Na poziv ProGlasa, u petak 22. novembra, širom Srbije, održana je akcija pod nazivom „Zastani, Srbijo“, u vidu 15-minutnog ćutanja i blokade saobraćaja. Profesorka Tehnološko-metalurškog fakulteta Ivanka Popović, izjavila je, pozivajući na građanski protest: „Da jasno stavimo do znanja da želimo da naša........

© Peščanik