Ostalo je zapisano u Službenom listu od 12. aprila 1999. godine: Savezna Republika Jugoslavija je pristupila Savezu Rusije i Belorusije.

Na sednici oba veća Savezne skupštine (Veća građana i Veća Republika), koja je održana 12. aprila 1999. godine, doneta je odluka koja je u danima bombardovanja nosila u sebi mnogo maloumnosti i isto toliko naivne nade ondašnje vlasti.

Oko skupštine su bili okupljeni građani Beograda, a po završetku sednice pred njih su izašli Tomislav Nikolić, Gorica Gajević i još neki, oduševljeni jednostranim činom državne udaje i pripajanja. Evo nas, uradismo to, sada smo spaseni! Narod je aplaudirao takvoj dosetljivosti.

Niko u Moskvi ili Minsku niti bilo gde nije shvatio ozbiljno takav sumanuti trk prema uniji koja jedva da je postojala i bez SR Jugoslavije. Odluka nikada nije ukinuta, ali SR Jugoslavija jeste.

Kod Tomislava Nikolića je ostala silna želja, kao rezultat polutanske nostalgije za velikim zaštitnikom. I kao kandidat za predsednika, govorio je o svom snu u kome Srbija postaje ruska gubernija a on njen gubernator.

Moguće je da se njegov san ostvaruje kao košmar i da ga pretvara u javu njegovo političko dete „koje je poraslo i osamostalilo se“. Status gubernije nije nužan kao fizička činjenica. Na simboličkoj ravni a i nešto iznad toga, Rusija je već dve godine domaćin u Srbiji.

U držanju apsolutne vlasti po svaku cenu, A. Vučić se drži Rusije kao čuvara svog prestola i to u najmračnijem delu njene imperijalne istorije. Spreman je da u traženju balansa između dva dela sveta, pripadne tamo gde mu je lakše da opstane na........

© Peščanik