Piksi jeste neka verzija palog srpskog junaka, prethodno usklađenog sa idejom o nacionalnim podvizima. Ali, ovo nije priča o fudbalu. Nije ni priča. Dok je Stojković bio u milosti poglavice, bilo je i opšte medijske apologije. Njihova zajednička objašnjenja poraza bila su antologijski radovi u proizvodnji nepostojećeg. Nikada gospodin Stojković nije priznao da je odgovornost za bilo šta na njemu, jer nije ni bilo odgovornosti.

Znači li to da je Stojković bio u neskladu sa realnim svetom? Ne, naprotiv. On je morao da zna pre nego što je poveo svoje dustabanlije u velike pobede, da se bilo koji slom može slobodno proglasiti podvigom. I on je to činio, pa čini i sada, tvrdeći da smo prošli mnogo bolje nego što je to bilo moguće. Mogli smo da primimo i sedam golova. Mogli smo a nismo. Mogao je da nas ponižava svako ko je hteo. Ali, mi mu to nismo dopustili. Da li je to uspeh iako smo tamo gde smo bili – bili poslednji? Jeste, dabome, uspeh naravno.

I sada kada je Piksi očerupan do paperja ispao iz srca svog Mesije i postao figura za bacanje blata sa prvih strana dvorskih tabloida, sklon sam jeretičkom stavu, koji je u sukobu sa nastupajućim javnim linčom. Mislim, dakle, da je Dragan Stojković Piksi nedužan, i taj moj stav nije u vezi sa poreklom iz istog zavičaja. Slabo marim za takozvane zemljake, kao i oni za mene.

Da je........

© Peščanik