Da nije bilo korone, ne bi bilo poznato ko je Branimir Nestorović. Pojavio se pri zvaničnom upoznavanju sa virusom, rekavši da je taj ništavni organizam komična pojava i da nema brige. Kome je do smeha, slobodno može da se smeje, pa smo videli i A. Vučića kako se kliberi kao gospodar zaraze, diveći se žovijalnoj dovitljivosti tog poznavaoca života, priključenija i nestašnih naravi najsitnijih životnih oblika.

Komedija sa virusom već je antologijski deo naše istorije apsurda. Nestorović se razmahao, osvajao nepoznate prostore i postao samo ono što je mogao da bude. Odjednom je zabatalio skoro sve na čemu se njegov lekarski poziv zasnivao, pa je od njega nastao neosporni guru svekolikog šarlatanstva. Pokazalo se da je put od iscelitelja do svestranog maga koji je u stanju da bilo šta objasni bilo čime, prilično kratak. Branimir Nestorović nigde nije odlazio odavde, iako je levitirao u svim postojećim i izmaštanim svetovima, negirajući pre toga i postignuća svog razuma i profesije kojoj je pripadao, kao i racionalni deo svemira.

Njega je izmeštenost iz ovozemaljskog sveta vodila u daleke misije i vraćala na zemlju-ploču. Tvrdio je da ni sam nije odavde jer se ispostavilo da ima plave oči koje ne priliče ovdašnjim........

© Peščanik