Za Oskarom je raspisana potraga. Svi koji veruju da bilo šta znaju o njemu, govore javno o svojim slutnjama. Većina misli da tačno zna o kome je reč, tvrdeći da taj može biti samo jedan: čovek koji se zatekao na samom vrhu piramide odakle se vidi sve. Odatle komanduje borbom protiv kriminala kojim rukovodi. Takav poduhvat koji u isto vreme određuje odnos dobra i zla a i obrnuto, omogućuje raspolućeni složeni um koji je udeljen samo Oskaru i nikome više. Gog i Magog, Gargantua i Pantagruel na istom mestu, u istom telu i pod jednom glavom.

Ta višestrukost dovodi Oskara u stanje nadmoći nad svima koji sumnjaju. Pa i nad svojim svetovnim drugim ja. Nije verovatno da taj jedan bude baš sve, mora da postoji nešto moćnije i gore od njega. I nad gospodarom stoji gospodar, svako je ime i poreklo podložno verovanju, sumnji, proveri i poricanju, pa i Oskar.

Zna se, na primer ko je Edo a ko Markus, Edo i Markus znaju ko je Oskar jer šta bi bio Edo a posebno Markus bez Oskara? Možda ne bi ni postojali, a i čak i da postoje bili bi bez značaja ako nisu pod Oskarom.

Edo i Markus su bili Šarićevi teklići, ali ta kurirska relacija bez trase ka Oskaru i od njega ka njima bila bi neprohodna. Za nas slabo upućene u funkcionisanje narko države,........

© Peščanik