Gostujući na N1, novinar Vremena Andrej Ivanji ispravno je primetio dve stvari. Prva je da je pobuna studenata zapravo pobuna u ime vladavine prava i predstavlja zahtev da institucije počnu da rade svoj posao po zakonu, što ovu pobunu čini par exellence političkom. Druga je da se ostali segmenti društva još uvek nisu pridružili toj pobuni, iako je mnogi simpatišu i „podržavaju“, pa je njen ishod još neizvestan.

U međuvremenu, Vučić računa na to da će studentski bunt biti sve izolovaniji, te da će „odrasli“ – što pod pretnjama, što pod povišicama – polako početi da se vraćaju u sumornu normalu, na koju su ionako već navikli. A onda će padati jedan po jedan fakultet, jedan po jedan univerzitet, što će demoralisati ostale, sve sem najupornijih i najhrabrijih, koje će na kraju zbrisati i trijumfovati. I zadati još jedan udarac našoj veri da ćemo mu ikada videti leđa, a mlade ponovo raseliti po nekim uređenim zemljama.

Studentska pobuna, sama, može dovesti do promena, zadati režimu odlučujući udarac, jedino ako počne svojom moralnom snagom da ruši sistem iznutra, odnosno ako ljudi koji ga čine – policajci, sudije, tužioci, novinari RTS, lekari, inženjeri i (što da ne?) radnici – odbiju poslušnost i odluče da se ponašaju slobodno i bez straha, i........

© Peščanik