Prošle nedelje nasilje je kulminiralo na srpskim televizijama. U „Eliti“ i u Narodnoj skupštini. I jedno i drugo dosta govore o društvu u kome živimo i o onima koji ga kreiraju.

Rijaliti program koji se emituje na televiziji Pink od 2017. godine. Tvorac mu je Željko Mitrović, vlasnik Pinka i samozvani pronalazač. Svakako je pronašao način da zaradi ogromne pare. Ali to trenutno nije tema. Koncept je jednostavan. Smestiti konfliktne ličnosti u zatvoreni prostor, nagrađivati konfliktno ponašanje i uživati u zaradi.

Prošle nedelje je konfliktno ponašanje bilo dovoljno šokantno da je odjeknulo i van granica Srbije. Jedan od učesnika je davio jednu od učesnica. Prisutni, uključujući i obezbeđenje odreagovali su, možda previše nonšalantno, ali su na kraju zaustavili nasilnika. Epilog je najnormalniji nastavak rijalitija.

Problem rijaliti programa i nasilja koje je često njihov sastavni deo, jer tako se povećava gledanost, previše je kompleksan da bi se sveo na – promenite kanal. Previše je kompleksan da bi se sleglo ramenima i reklo „takav je rijaliti i u drugim zemljama, jednostavno je tako“. Iako nije moguće direktno povezati povećanje količine nasilja na televiziji sa količinom nasilja u društvu, nije moguće ni odbaciti da ta veza postoji. Argument da mladi ne predstavljaju glavnu publiku rijalitija, da oni više i ne gledaju televiziju, ne stoji. Svaki šokantniji trenutak u rijalitiju završi na društvenim mrežama. Što je šokantniji to je i viralniji, kako je pokazao i trenutak davljenja u „Eliti“. Sve to doprinosi da nasilje postaje deo zabave, da se ne shvata ozbiljno.

Prošle nedelje smo u Narodnoj skupštini još jednom bili podvrgnuti uvredama, mizoginim izjavama i pretnjama vladajuće stranke. Prednjačio je šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Milenko Jovanov. Ne želim da citiram šta je izgovoreno niti da se bavim analizom izgovorenog. Jasno je da je vladajuća garnitura pojačala svoje delovanje, da su skinuli rukavice, da se više i ne pretvaraju. Jasno je da se to dešava jer se po prvi put u četrnaest godina osećaju ugroženo. Takođe je jasno da su teren za tu mogućnost dugo pripremali, i ne sme se zanemariti činjenica da kod određenog broja ljudi njihov marketing i te kako deluje.

A marketing je sledeći – oni su nas izazvali. Milenko Jovanov je to jasno naveo u svom ne-izvinjenju: „I moja diskusija je bila loša, i ružno je bilo sve ono u Skupštini juče. Samo nemojte da mešate uzroke i posledice. Samo nemojte da mešate kako smo do toga došli.“ Pomaže što su mete opozicioni političari i političarke koji moraju da pravdaju svoje angažovanje ne samo pred građanima i građankama koji nisu glasali za njih i koji nikada ne bi glasali za njih. Često moraju da se pravdaju i pred opozicionim kolegama i koleginicama kao i pred građanima i građankama.

Kakve veze rijaliti program ima sa Narodnom skupštinom? Ana Brnabić kaže da su opozicioni političari uveli rijaliti u Skupštinu, ali svaka njihova optužba u stvari je priznanje. Veza je i u načinu preuzimanja prostora. Bilo da zauzimaju medijski ili politički prostor, koriste se principima nasilnika iz školskog dvorišta. Za razliku od škole koja je ograničenog trajanja, mediji, a naročito politika oblikuju naše živote. Dakle, nasilno upadaju, služe se pretnjama nasiljem, ili otvorenim nasiljem kada misle da niko ne gleda i očekuju da se im se taj prostor prepusti. Očekivanje sasvim na mestu, jer osim nasilnika niko ne želi nasilje. Do skoro, zaista smo se povlačili. Bili smo neorganizovani, razjedinjeni, ubeđeni da je dovoljno da održimo mir u svom okruženju. Trebalo je previše dugo da shvatimo da nigde nismo sigurni, da smo im prepustili previše prostora. Da shvatimo da ukoliko želimo da očistimo neki prostor od blata i truleži, moramo i sami da zagazimo u blato i trulež. Pokušali smo sa promenom kanala, pokušali smo sa ignorisanjem politike, to je samo dovelo do širenja nasilja.

Oni su spremni da odu i mnogo dalje. Znamo da mogu i mnogo gore. To ne sme da nas iznenadi. Ali bi trebalo da ostanemo začuđeni pred svim postupcima na koje su spremni. Ostanimo začuđeni i osuđujmo svaki naredni nasilni potez. Budimo glasni u osudi. Čak i kada nam se čini da je suvišna jer smo isto to osudili i prošlog meseca i prošle nedelje i juče. Ali ne smemo dozvoliti da nas iznenade i da nas drže razjedinjenima. To je njihova jedina šansa koju im ne smemo dati.

Peščanik.net, 27.04.2026.

© Peščanik