Američki filozof i pisac Noam Čomski svojevremeno je izjavio da je „zločin u Srebrenici horor priča koja se ne može okvalifikovati kao genocid, jer je Vojska Republike Srpske dozvolila ženama i deci da pobegnu iz enklave“.

General Luis Makenzi, koji je 1992. bio komandant sektora Sarajevo u okviru UNPROFOR-a, izjavio je pre nekoliko godina da „u Srebrenici nije počinjen genocid, jer onaj ko ima nameru da sprovede takav zločin, pobije i sve žene, kako ne bi mogla da se nastavi prirodna reprodukcija stanovništva“.

Predsednik Nezavisne medunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995, profesor Gideon Grajf, rekao je 2021. da se u Srebrenici nije dogodio genocid i da broj bošnjačkih žrtava ne prelazi 3.714. Mnogo bošnjačkih žrtava sahranjenih u Srebrenici nisu zaista tamo i poginuli.

Doktor Efraim Zurof, direktor centra „Simon Vizental“ iz Jerusalima, u izjavi iz 2024. nedvosmisleno potvrđuje da zločin u Srebrenici nije genocid. Zurof je naglasio da Srbi nikada nisu imali takav plan, ni u Srebrenici niti na bilo kom drugom mestu. Nasuprot tome, dodao je, u NDH je postojao plan da trećina Srba bude ubijena, trećina proterana, a trećina prekrštena. Ipak, NDH nikada nije optužena za genocid, jer se utopila u drugu Jugoslaviju gde je bila zaštićena, pa ni genocid nad Srbima nije međunarodno priznat.

Istorijska je činjenica da je Zapad težio da nepokorni Srbi budu okvalifikovani kao „genocidan narod“, ali nijedan dokaz za genocid nije mogao da se pronađe u građanskim ratovima u Hrvatskoj i BiH. Tada je naturalizovani Amerikanac egipatskog porekla Šerif Basiuni, profesor islamskog prava, predložio Kongresu SAD da usvoji termin „lokalni genocid“, koji je sam izmislio, iako se on kosi sa Konvencijom........

© Informer