Ove godine je malo i „poranlo”, ističu sagovirnici Danasa, jer obično se o nestašici vode priča u toku letnje sezone kada su i suše najveće. A, sada je krenulo „nenako s proleća”. I, ne staje. U Čačku građani već nedelju dana nemaju ni tehničku a kamoli pijaću vodu. Vanredna situacija zbog vodosnabdevanja proglašena je i u Gornjem Milanovcu. Ni glavni grad nije pošteđen nestašice vode i isključenja a, pomalo oksimoronski zvuči kad vidite naslov tipa „Naselje Viline vode danas bez vode”.

Prema rečima Zorana Stevanovića, geologa i hidrogeologa, profesora Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji Srbija, ova godina u hidrološkom smislu nije u drugačijoj poziciji nego što je bila u prethodna, čak je i povoljnija.

– A svedoci smo da se sve više alarmira da nedostaje vode u sistemima, odnosno da se dešavaju kvarovi, da je isporuka, do glavnih potrošača u zastoju… hidrološki možemo da konstatujemo, prema rodu useva, prema rodu u voćarstvu, da je ova godina čak izuzetno bila povoljna i plodna i u tom smislu palo je dovoljno kiše. Znači, za taj period gde se i podzemne i površinske vode obnavljaju. Dakle, protoci na vodotocima nisu drugačiji nego što su bili, a podzemne vode su sada upravo u periodu kada su nivoi najviši. Nas tek čeka period jula i avgusta kada nivoi na pojedinim lokalitetima prirodno opadaju usled eksploatacije ili usled usporenijeg obnavljanja jer je manje kiše, ističe on.

Vlada Srbije: Moravičkom okrugu biće bespovratno isporučeno 330.000 flašica vode od po 0,5 litara

Vlada Srbije: Moravičkom okrugu biće bespovratno isporučeno 330.000 flašica vode od po 0,5 litara

Što se tiče ukupnih vodnih resursa, po njefovom mišljenju, često se debatuje da li je Srbija siromašna vodom ili nije.

– Ja pripadam onoj grupi stručnjaka koji kažu da ona to nije. Ona je negde oko 90. mesta na listi od 170 država sveta po stepenu ugroženosti, odnosno takozvanom vodnom stresu, što znači da je negde u polovini. Naši zapadni susedi i južni susedi, Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Slovenija i Austrija imaju jako povoljan vodni bilans i mnogo raspoložive vode po stanovniku. To je kriterijum koji to meri. Srbija nije u tako dobroj poziciji, ali je u boljoj u odnosu na svoje južne i jugoistočne susede, kao što su Grčka, Severna Makedonija, delom Bugarska i takođe istočni sused Rumunija. Dakle, kad poredimo to i takođe vodni bilans, ili takozvani specifični oticaj, u Srbiji je veći nego što je u Mađarskoj, navodi profesor Stevanović.

Stevanović: Partijska zapošljavanja a kadrova za održavanje vodovoda ima sve manje

I ako to uzmemo u obzir, kaže on – onda je samo u pitanju neadekvatan menadžment vodnih resursa. Šta to znači?

– To znači da u većini ovih komunalnih, vodoprivrednih i drugih organizacija koje su zadužene za snabdevanje vodom, imamo situaciju da u poslednjih 10, 15, pa čak i 20 godina, nemamo adekvatno održavanje, ulaganje u infrastrukturu, otvaranje novih izvorišta, istraživanja za dopune resursa. Zagledani smo u neku daleku budućnost, u robotiku, u leteće automobile…, a da pritom ne ispunjavamo sve ono što naši strateški dokumenti sadrže, nabraja sagovonik Danasa, napominjući da je Srbija usvojila 2017. godine strategiju o vodosnabdevanju i korišćenju vodnih resursa do 2034. godine.

Ta ulaganja koja su tamo definisana, po njegovom mišljenju uopšte se ne izdvajaju na adekvatan način.

– Ono što takođe ometa rad komunalnih organizacija, i što mi kao stručna lica znamo, to je da broj onih koji su operativno zaduženi za održavanje vodovoda ima sve manje u komunalnim organizacijama. Oni ih napuštaju, plate nisu redovne, a primaju se neadekvatne zamene s jedne strane ili se administrativni, birokratski aparat ojačava jer po partijskoj liniji ljudi dolaze u te komunalne organizacije gde mi sa lica mesta čujemo da se mnogi od njih nikad ni ne pojavljuju na poslu, kaže profesor Stevanović.

Profesor Hemijskog fakulteta o situaciji u Čačku: Mali kvar u vodosnadbevanju postao katastrofa zbog političkog kadriranja

Profesor Hemijskog fakulteta o situaciji u Čačku: Mali kvar u vodosnadbevanju postao katastrofa zbog političkog kadriranja

Imamo situaciju da se novac ne troši racionalno i za obezbeđivanje infrastrukture koju već poseduju komunalna preduzeća, nego praktično ide na nešto što ne bi smelo da se radi.

– To je rezime ovog stanja u kojem Srbija sada ulazi u „naplatu” onoga što nije ulagala već evo dve decenije ili poslednju deceniju naročito. Izvorišta se moraju održavati, popravljati, njihov kapacitet, proširivati… i to je zadatak koji bi trebalo da ispunjavaju privredne organizacije. One se time uopšte ne bave, neadekvatno reaguju na situacije kao što su suše, ne usvajaju se programi odbrane protiv suša koje su nam sve veći problem. Imamo u ovom veku, u ovih 25 godina, osam godina koje su bile sušne, a u prošlom veku za 100 godina imali smo samo 10 sušnih godina. Dakle, u prošlom veku 10 procenata, u ovom to je već 33 posto godina koje su proglašene kao elementarne nepogode ili sušne godine, što se sve odražava i na poljoprivredu, na prihod, na snabdevanje vodom i na druge stvari. Mora da se ulaže da bi se onda racionalno gazdovalo sa vodnim resursima kojima raspolažemo, opominje Stevanović.

I Beograd kao glavni grad isto ima problem sa vodosnabdevanjem kao i mnogo manja mesta.

– Beograd je sa uvođenjem savske, rečne vode u sistem snabdevanja pojačao kapacitete. Kvantitet je ojačan, ali je kvalitet pao, jer je daleko bila kvalitetnija podzemna voda iz reni bunara, tražila je manje tretmana, a sada sa rečnom vodom vi morate da vršite kompletnu detoksikaciju ili tretman vode u tehnološkom procesu koji uključuje vrlo složene procese. Ali, kvantitet ne bi trebao da bude problematičan. Trebalo bi rubni delovi grada kao što je Mladenovac da dobiju jednom već gradsku vodu iz centralnog sistema, a ne da idu na svoja lokalna izvorišta koja su siromašna i sa kojima kubure, napominje on.

Dakle, po profesoru Stevanoviću, ne da nemamo adekvatno ulaganje već imamo čak napade na izvorišta.

– U Makišu se pravi stanica za metro, depo, usred polja koje je izvorište za snabdevanje grada. I namerno je smanjen njegov obim da bi se upravo tu stvorio prostor, prvo za taj depo, a onda se pominje neki Tesla grad koji treba da „navuče” 36.000 stanovnika na prostor koji je zapravo glavno i prvo izvorište Beograda još od 1892. godine, kaže naš sagovornik.

Sutra od 8 do 24 časa bez vode skoro ceo centar Beograda i Viline vode

Sutra od 8 do 24 časa bez vode skoro ceo centar Beograda i Viline vode

Onda je tu i premer Surčina.

– Surčin nije bogat podzemnim vodama toliko da bi se tamo otvaralo veliko izvorište, ali reni bunari već postoje na toj strani Save. I taj surčinski prostor bio je ranije planiran kao područje na kome će se vršiti veštačka infiltracija, da se dovodi voda iz reke i naliva u podzemlje, a da zatim ona cirkuliše ka reni bunarima duž obale i tu bi trebalo da se na taj način sistem ojača. A mi, sve žrtvujemo za EXPO ili za ove druge, stambene projekte koji se tamo razvijaju. Mi sami napadamo svoje izvorišta,........

© Danas