Teško je pratiti tok misli Žaka Lakana, posebno kada stvara neologizme da bi predstavio paradoksalnu vezu između jezika i uživanja, poput jouis-sense (uživanje-u-značenju).

Drugi neologizam cilja istu vezu – le sinthome, „sintom“, suprotno od simptoma.

Sintomi su neka vrsta „atoma uživanja“, minimalna sinteza jezika i uživanja, jedinice znakova prožete uživanjem (poput tika koji kompulzivno ponavljamo).

Zar sintomi nisu kvanti uživanja, njegovi najmanji, najelementarniji paketi? Sintom takođe može poslužiti za uspostavljanje društvene veze kao prazan oblik rituala, besmisleni mem.

Od 2024. godine takav mem koji je eksplodirao bio je „six-seven“ – bez tajnog značenja, bez šifre nekog skrivenog sadržaja, samo dva broja izgovorena jedan za drugim.

Iran od Hajdegera do Kanta: Slavoj Žižek o vezi između moralnog zakona i dužnosti

Iran od Hajdegera do Kanta: Slavoj Žižek o vezi između moralnog zakona i dužnosti

Fraza „six-seven“, u svom modernom smislu izgleda da potiče od pesme filadelfijskog repera Skrile iz 2024. godine „Doot Doot“ (67), u kojoj je ili referenca na policijski radio-kod, ili na 67. ulicu, ili na nešto drugo; zatim se pojavila u epizodi „Saut Park“, a nakon toga je eksplodirala u svim pravcima. „To je malo mem slenga koji se odnosi samo na sebe, ne reklamirajući ništa osim prosečne sposobnosti trinaestogodišnjaka da budu dosadni i odgovarajuće spremnosti da traće vreme na jalove stvari. Negde usput, fraza je dobila prateći gest rukom – dva okrenuta dlana nagore koja se naizmenično podižu i spuštaju, poput vage.“

Nije jednostavno besmislena, njeno značenje je biti besmislen. Takvi memovi traju određeno vreme, obično ne duže od godinu dana, a 6 7 je sada već u senci drugih.

Tokom svog prvog mandata Tramp je stvorio savršen primer takvog sintoma koji služi kao društvena veza. U sada viralnom tvitu napisao je: „Uprkos stalnoj negativnoj štampi covfefe.“

Tramp nikada nije priznao da tvit sadrži grešku u kucanju; nakon što je obrisao originalni tvit, tvitovao ga je ponovo: „Ko može da shvati pravo značenje ‘covfefe’??? Uživajte!“

Bio je u pravu – „covfefe“ je ono što je Lakan nazvao sintomom, ne simptomom koji sadrži kodirano značenje koje se može izvući interpretacijom, već posebnim besmislenim oblikom koji kondenzuje uživanje. Dok se simptom može razložiti kroz svoju interpretaciju, sintomi su nešto što subjekt treba da nauči da bi ga u potpunosti identifikovao – oni pružaju osnovu identiteta subjekta, a ako nestanu, sam subjekt se dezintegriše.

Tramp je takođe u pravu kada se prema uživanju odnosi zapovednom rečenicom: „Uživajte!“.

Kada glupo uživate u „covfefe“, prelazite iznad (ili, bolje rečeno, ispod) jezika kao sredstva komunikacije, razmene označenog sadržaja, na označitelje kao kondenzacije, fiksne forme, jouis-sense-a.

Nije ni čudo, dakle, što Trampovo „Uživajte!“ funkcioniše kao nalog superega u svom najčistijem obliku. Frojdovski superego obično doživljavamo kao okrutnu i sadističku etičku agenciju koja nas bombarduje nemogućim zahtevima, a zatim radosno posmatra naš neuspeh da ih ispunimo.

Lakan je, međutim, postavio jednačinu između jouissance-a i superego-a – uživati nije stvar praćenja spontanih tendencija; to je pre nešto što radimo kao neku vrstu čudne i iskrivljene etičke dužnosti.

Samo uživanje je nešto što parazitira na ljudskim zadovoljstvima, izopačujući ih tako da subjekt može izvući višak uživanja iz samog nezadovoljstva.

Da bismo razumeli ovaj paradoks, moramo uvesti još dve razlike koje je razradio Lakan – onu između Imena-Oca (otac kao nosilac simboličkog autoriteta, kao agent dostojanstva Zakona) i opscenog očevog uživanja, superegovskog agenta uživanja; i onu između uživanja (ili, bolje rečeno, zadovoljstva) i viška uživanja koje je, da citiram Frojda, izvan principa zadovoljstva.

Time postavljamo staro frojdovsko pitanje – zašto uživamo u samom ugnjetavanju?

To jest, moć uspostavlja svoju vlast nad nama ne samo ugnjetavanjem (i represijom) koje se održavaju strahom od kazne, već podmićivanjem za našu poslušnost i prisilna odricanja – ono što dobijamo u zamenu za našu poslušnost i odricanja jeste izopačeno zadovoljstvo u samom odricanju, dobitak u samom gubitku.

Lakan je ovo izopačeno zadovoljstvo nazvao viškom uživanja. Višak uživanja podrazumeva paradoks stvari koja je uvek (i ništa drugo do) višak u odnosu na sebe – u svom „normalnom“ stanju ona nije ništa.

Ovo nas dovodi do Lakanovog pojma objet a kao viška uživanja – ne postoji „osnovno uživanje“ kojem se dodaje višak uživanja, uživanje je uvek višak, u preteranosti.

Objet a ima dugu istoriju u Lakanovom učenju, on decenijama prethodi Lakanovim sistematskim referencama na analizu robe u Marksovom Kapitalu.

Ali nesumnjivo je da je upravo ovo pozivanje na Marksa, posebno na Marksov pojam viška vrednosti /Mehrwert/, omogućilo Lakanu da upotrebi svoj „zreli“ pojam objet a kao višak uživanja (plus-de-jouir, Mehrlust) – dominantni motiv koji prožima sve Lakanove reference na Marksovu analizu robe je strukturna homologija između Marksovog viška vrednosti i onoga što je Lakan krstio viškom uživanja, fenomena koji je Frojd nazvao Lustgewinn, „dobitak zadovoljstva“, što ne označava jednostavno povećanje zadovoljstva već dodatno zadovoljstvo koje pružaju veoma formalni zaobilazni putevi u nastojanju subjekta da postigne zadovoljstvo.

Još jedna Lustgevinova figura je preokret koji karakteriše histeriju – odricanje od zadovoljstva vraća se u zadovoljstvo/u odricanju, potiskivanje želje vraća se u želju za potiskivanjem, itd.

Takav preokret leži u samom srcu kapitalističke logike – kako je Lakan istakao, moderni kapitalizam je počeo sa brojanjem zadovoljstva (sticanja profita) i ovo brojanje zadovoljstva odmah se vraća u zadovoljstvo brojanja (profita).

Sada jasno možemo videti kako je višak uživanja suprotnost sadizma – kada kapitalista pređe sa brojanja zadovoljstva na zadovoljstvo brojanja, on se odriče (ili, barem, prepušta sekundarnoj ulozi) samog direktnog zadovoljstva (zadovoljstva konzumiranja određenih predmeta), zamenjujući ga „apstraktnim“ zadovoljstvom brojanja mogućih zadovoljstava.

„Da, ljubav jeste toksična“: Slavoj Žižek u tekstu za Danas o najnovijoj filmskoj verziji „Orkanskih visova“

„Da, ljubav jeste toksična“: Slavoj Žižek u tekstu za Danas o najnovijoj filmskoj verziji „Orkanskih visova“

Višak uživanja tako funkcioniše kao sadističko omalovažavanje stvarnih zadovoljstava… ali kakve veze sve ovo ima sa Trampom?

Evo pravog iznenađenja – u jednom od njegovih najnovijih govora postoji odlomak koji doslovno i popularnim rečima reprodukuje paradoks super-ega i viška uživanja:

„Naša zemlja ponovo pobeđuje. U stvari, pobeđujemo toliko da zaista ne znamo šta da radimo povodom toga. Ljudi me pitaju, molim vas, molim vas, molim vas, gospodine predsedniče, previše pobeđujemo. Više ne možemo da izdržimo. Nismo navikli da pobeđujemo u našoj zemlji dok se vi niste pojavili, uvek samo gubimo. Ali sada previše pobeđujemo. A ja kažem, ne, ne, ne, ponovo ćete pobediti. Odnećete veliku pobedu. Odnećete najveću pobedu do sada.“

Rasel Sbrilja, koji mi je skrenuo pažnju na „covfefe“ i na ove redove, bio je sasvim u pravu kada je tvrdio da je „ovo čisti sadizam. Poruka je: ‘Amerikanci, ponovite napor!’ Ne stidite se previše pobeđivanja! Morate uživati u bolu pobeđivanja izvan principa zadovoljstva! On čak izgovara ove redove kao da je jedan od Linčovih superegoičnih očeva.“

Ljudi smatraju da je kontinuirano „pobeđivanje“, kontinuirano ogroman upad… višak uživanja, nepodnošljivo; žele samo da žive udoban život običnih zadovoljstava, ali Tramp se ponaša kao nepristojni superegoični otac koji ugnjetava ljude, svoje podanike, stalnim pritiskom da uživaju više, da se nikada ne opuste i prihvate udoban stabilan život.

Tramp bukvalno formuliše ugnjetavačku, negativnu dimenziju viška uživanja – „ne, ne, ne, ponovo ćeš pobediti.“ Zato je nalog za uživanje zasnovan na „ne, ne, ne“…

Trampov citirani odlomak nam omogućava da vidimo kako paradoks superega nije samo stvar prefinjene teorije – on funkcioniše u našem svakodnevnom iskustvu.

Pa šta ako rizikujemo korak dalje i parafraziramo citirani odlomak tako što ćemo ključnu reč „pobeda“ uzeti u njenom vojnom smislu?

„U preventivnim udarima na Iran naša zemlja ponovo pobeđuje. U stvari, toliko pobeđujemo da zaista ne znamo šta da radimo povodom toga. Ljudi me pitaju, molim vas, molim vas, molim vas, gospodine predsedniče, previše pobeđujemo. Više ne možemo da izdržimo, prestanite da bombardujete Iran! Ali ja kažem, ne, ne, ne, ponovo ćete pobediti, odnećete najveću pobedu do sada.“

Zašto? Zato što je Tramp najveći mirotvorac u istoriji čovečanstva ili barem tako tvrdi. I, kao što dobro znamo, jedini način da se postigne večni globalni mir jeste kroz jedan veliki poslednji rat koji će uništiti sve neprijatelje mira.

Kao što Tramp ponavlja iznova i iznova, SAD nisu u ratu sa Iranom, zajedno sa Izraelom samo oslobađaju narod Irana (na potpuno isti način na koji je Izrael oslobodio Gazu, a ruševine u Teheranu su učinile da sve više liči na Gazu…). Tramp time prati svog pravog gospodara Netanjahua, koji je verovatno još veći mirotvorac: Izrael je sada angažovan u totalnom ratu čiji je cilj donošenje mira celom Bliskom istoku – a mir ovde znači da Izrael jednostavno želi da dominira celim Bliskim istokom.

Pa šta da radimo? Često me optužuju za antisrpsku pristrasnost, ali moram priznati da je moja omiljena narodna pesma srpska o susretu Kraljevića Marka (velikog junaka srpskih srednjovekovnih pesama) sa svojim ratnim saputnikom i rivalom Ljuticom Bogdanom (ljutim Bogdanom) – prozni prevod je moj):

„Naša stvarnost postaje noćna mora“: Slavoj Žižek u autorskom tekstu za Danas o Trampu, Putinu, naoružanim bandama…

„Naša stvarnost postaje noćna mora“: Slavoj Žižek u autorskom tekstu za Danas o Trampu, Putinu, naoružanim bandama…

„Kraljević Marko i Ljutica Bogdan, tako kažu, sreli su se tog dana. Dva sumorna junaka dugo se posmatraju – koji će od njih dvojice započeti borbu? Čekaju jedan drugog. / ‘Znaš šta, moj Marko, bolje bi bilo za obojicu da svako od nas ide svojim putem – u vinograd, na polje. Kad bismo se pobili, svet bi se zatresao, i ko zna ko bi sačuvao glavu na ramenima.’ / Nestrpljivo čekajući ove reči, Marko je odjurio na konju preko polja. Kraljević Marko i Ljutica Bogdan, tako kažu, sreli su se tog dana.“

Iznenađujuću antiklimaktičnu odluku dva junaka da odustanu od dvoboja ne treba tumačiti kao pokazatelj njihovog kukavičluka koji se krije ispod maske neustrašivog ratnika, već kao trenutni uvid u besmislenost njihove težnje ka herojskoj časti – kao da je njihovo osnovno razmišljanje:

„Zašto bismo, dođavola, rizikovali svoje živote igrajući ovu glupu ulogu junaka od kojih se očekuje da se bore kada se spotaknu jedni na druge? Zar ne bi trebalo jednostavno da na trenutak izađemo iz toga, isključimo se i uživamo u miru?“

Gestovi poput ovog su beskonačno bolji od velikih snova o večnom miru koji samo donose totalni rat.

$bp("TargetVideo_73668047",{"video":"2531795","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Kultura • 15.03.2026. 09:01 Cetinski poslao poruku Jozinoviću pre koncerta u Novom Sadu: „Svi smo bili mladi“

Cetinski poslao poruku Jozinoviću pre koncerta u Novom Sadu: „Svi smo bili mladi“

Politika • 16.03.2026. 09:35 Đukanović: Nemam nameru da plašim ali sukob na Balkanu će buknuti

Đukanović: Nemam nameru da plašim ali sukob na Balkanu će buknuti

Ekonomija • 15.03.2026. 19:05 Kako je promena geopolitike oživela naftovod iz Titovog vremena, koji bi mogao postati jedan od ključnih pravaca za snabdevanje Evrope

Kako je promena geopolitike oživela naftovod iz Titovog vremena, koji bi mogao postati jedan od ključnih pravaca za snabdevanje Evrope

Kultura • 16.03.2026. 03:45 Oskar 2026: Ovo su ovogodišnji dobitnici nagrada

Oskar 2026: Ovo su ovogodišnji dobitnici nagrada

Društvo • 15.03.2026. 21:42 Mojsilović: Supersonične rakete nisu kupljene za Zagreb, Sarajevo ili Podgoricu

Mojsilović: Supersonične rakete nisu kupljene za Zagreb, Sarajevo ili Podgoricu

© Danas