Trka za 72. Ninovu nagradu za roman godine je započela, objavljena je lista 39 romana koja su ušla u širi izbor, i naravno, kao i svake godine, krenuli su i medijski komentari, „tipovanja“, polemike…, a i pisci, bojkotaši nekada najpopularnijeg i najglamuroznijeg književnog priznanja u bivšoj Jugoslaviji, odlučili su da opet budu u konkurenciji, smatrajući, kako je kulturna javnost mogla da sazna iz njihovih izjava, da je novi Ninov žiri stručno ne samo kompetentniji od pređašnjeg, nego da će i politika mnogo manje uticati na izbor laureata.

O profesionalnim kvalitetima novog žirija ne treba polemisati, ali da će manje biti upliva politike, a dobri poznavaoci istorije Ninove nagrade znaju koliko je dugačak spisak izuzetnih romana i pisaca koji se zbog partijske „nepodobnosti“, ili zbog pisaca koji su u tom trenutku bili jaki politički „igrači“ i imali svoje veze u „centralI“, nisu upisali među Ninove laureate.

NIN-ova nagrada između stagnacije i automarginalizacije: Ne očekujte ni uzbuđenja ni šokove

Podsećanja radi, prva Ninova nagrada za roman godine dodeljena je 1954, i nije je dobio pisac remek dela „Prokleta avlija“, Ivo Andrić, koji će sedam godina kasnije postati nobelovac. Ali jeste Dobrica Ćosić za roman „Koreni“, jer je, kako se pamti, presudila odluka Borislava Mihajlovića Mihiza, koji je bio predsednik prvog Ninovog žirija.

Kao veliki skandal upamćena je i 1975. godina, kada naprosto nije dopušteno da Ninovu nagradu ponese Dragoslav Mihailović za roman „Petrijin venac“, jer je Mihailović politički još bio anatemisan zbog golootočkog romana „Kad su cvetale tikve“ i istoimene predstave u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, koja je, kako se i danas smatra, zabranjena........

© Danas