Poput Dejana Ilića, osećam se prikraćenim što nisam na listi „ekoloških terorista“ koju su sastavili nepoznati kopači. Njihova anonimnost ih je učinila poznatim. Pokret „Kopaćemo“ je izdao proglas čiji je cilj „da se bolje upoznamo“.

Kopati se može bilo šta i bilo gde. U zemlji vampira iskopavanje ima mitsku konotaciju, Topalovići su kopali zarad mrtvačkih sanduka. Lakše je bilo iskopati stari kovčeg, izbaciti mrtvaca na suvo da se snalazi kako zna i ume.

Zatim ofarbati to drveno odelo, nalakirati i pustiti u njega novog stanara. Sava Savanović, pokojni vodeničar iz Nemenikuća, još je živ i neuhvatljiv za nove putnike u središte zemlje.

„Kopaćemo“ je novo patriotsko udruženje, zaduženo za snabdevanje materijalom bez koga nisu mogući opela i parastosi na najvišem nivou. Oni što ne daju da se kopa, samim opiranjem spremaju neprekidni atentat na Vladaoca, koji sebe bez zastoja oplakuje. I to potresnim glasom nesnosne narikače, koja se zacenila od tuge.

Ljubodrag Stojadinović: Poziv za zabranu kolumni put u diktaturu

Najveća je žalost nad sobom, dok potresen zamišljaš kako bi te ožalila služinčad a onda sliniš od radosti i očaja. Zbog toga i moje skromno uverenje da tajno podzemno preduzeće „Kopaćemo“, nema nikakve veze sa rudarenjem, nego sa poslovima oko znamenitih postojećih i dolazećih srpskih mrtvaca, uvidom u njihovo opšte stanje i........

© Danas