Kada danas pogledate ovo velelepno zdanje na uglu Knez Mihailove i Kolarčeve ulice, ne gledate samo jedno od najznačajnijih arhitektonskih ostvarenja Beograda. Gledate u džinovski, betonski ram za partijske bilborde, ali pre svega, u spomenik jednoj od najdugotrajnijih i najperfidnijih prevara u modernoj istoriji ovog društva

Postoji nešto duboko simbolično i zastrašujuće u sudbini Palate Albanija. Prvi beogradski oblakoder, spomenik kulture i nekadašnji ponos predratne modernizacije, preživeo je kraljevinu, okupaciju, saveznička bombardovanja, komunizam, raspad Jugoslavije, sankcije i tranziciju. Preživela je sve naše istorijske lomove i ratove. Ono što ova zgrada nije uspela da preživi jesu njeni stvarni vlasnici i sopstvena država.

Kada danas pogledate ovo velelepno zdanje na uglu Knez Mihailove i Kolarčeve ulice, ne gledate samo jedno od najznačajnijih arhitektonskih ostvarenja Beograda. Gledate u džinovski, betonski ram za partijske bilborde, ali pre svega, u spomenik jednoj od najdugotrajnijih i najperfidnijih prevara u modernoj istoriji ovog društva.

Iluzija o „društvenom“ i šok građanskog morala

U našoj javnosti se, pod uticajem decenijske indoktrinacije, često neguje narativ da su bogatstvo i kapital u Srbiji nastali tek sa socijalizmom, državnim preduzećima ili, kasnije, tranzicionim privatizacijama. Istina je, naravno, sasvim drugačija. Mnogo pre nego što je pojam „biznismen“ postao sinonim za poternicu, partijsku knjižicu ili sumnjivi privatizacioni ugovor, u Srbiji su postojali stvarni privrednici. Trgovci, industrijalci i zanatlije koji su sopstvenim radom, štednjom i preduzetništvom stvarali institucije.

Malo ko danas zna da je pravo ime ovog zdanja bilo Palata Hipotekarne banke Trgovačkog fonda. Taj Trgovački fond bio je preteča onoga što bismo danas nazvali kombinacijom investicionog i privatnog penzionog fonda. Hiljade poštenih akcionara uplaćivalo je svoj teško stečeni novac kako bi osigurali mirnu starost i finansijsku stabilnost svojih porodica.

Iz tog i takvog privatnog kapitala nikla je Palata Albanija. Ona nije nastala iz državnog budžeta, partijskih fondova ili političkih privilegija. Nastala je kao dokaz da su naši preci verovali u jednostavan civilizacijski aksiom: da rad, odgovornost i ulaganje imaju smisla.

A onda je stigla 1945. godina.

Nova vlast je, po kratkom postupku, „oslobodila“ predratnu građansku klasu ne samo ideoloških zabluda, već i celokupne imovine. Nova ideologija je proglasila da privatna svojina više nije neprikosnoveno pravo, već političko pitanje. Imovina Trgovačkog fonda je nacionalizovana, ili, rečeno jezikom........

© Danas