„Bukvalno imam traumu od ovih stepenica, imala sam slične u zgradi u kojoj sam živela pre.

„Mrzelo me je da se penjem, a nije bilo lifta“, rekla mi je drugarica pomalo u šali, dok smo zajedno išle do zajedničke poznanice.

Nisam prvi put čula da se reč trauma koristi za neprijatno iskustvo, kao što nisam prvi put videla objave na društvenim mrežama poput „pet načina da prepoznate narcisa“ ili „da li je vaš partner toksičan“.

A da li ove psihološke termine koristimo pravilno i šta oni zapravo znače?

Korišćenje psihoterapijskog jezika na neprecizan i površan način u svakodnevnom govoru naziva se terapijski govor (therapy speak) i može da utiče na to kako neke termine razumemo.

Njihova neodgovarajuća i sve veća upotreba povezana je sa nekoliko procesa, ukazuje Milutin Kostić, psihijatar na Institutu za mentalno zdravlje i autor knjige Homo psihijatrikus: Dijagnoza kao identitet.

„Prvi je osećaj praznine i neispunjenosti u modernom društvu, pojačan idealizovanim slikama uspeha koje ljudi ne mogu da dostignu, drugi je to što se svaki problem vidi kao lični, pa se zanemaruje društveni kontekst“, dodaje on za BBC na srpskom.

Treći je idealizacija i podražavanje svega što nam na prvi pogled deluje kao naučno, bez dublje provere, objašnjava on.

„Ovi termini su svuda jer nude jednostavna objašnjenja za složene stvari – lakše je reći trauma, anksioznost, narcis, nego zadržati se i razumeti šta se zaista dešava“, kaže psihoterapeut Milan Damjanac za BBC na srpskom.

Društvene mreže to dodatno „ubrzavaju, pojmovi se skraćuju, pojednostavljuju i pretvaraju u etikete.“

Briga o mentalnom zdravlju i borba sa stresom u svakodnevnom životu, važne su za dobrobit svakog pojedinca, upozorava Svetska zdravstvena organizacija.

Šta je toksična pozitivnost i da li je ona zamka

Jesmo li preopterećeni brigom o sopstvenoj mentalnoj dobrobiti

„Bila sam spremna na sve, samo da mi bude dobro“

Usamljenost i neprecizna objašnjenja

Analiza psihijatra Milutina Kostića

Ljudi nekad traže objašnjenje koje je samo za njih – „naučno“ i apsolutno tačno.

Psihijatrijski i psihološki jezik se ovde savršeno uklapa jer deluje naučno, ali zapravo nije dovoljno precizan.

Svi vidimo ono što želimo i što nam kratkoročno daje olakšanje.

Opasnost je što ovakav pristup može imati dugoročne posledice.

Ljudi koji svako loše raspoloženje interpretiraju kao depresiju, mogu svaki sledeći put da neprijatno osećanje doživeti kao povratak bolesti.

To ograničava opcije i povećava osećaj neadekvatnosti.

Na društvenom nivou, jedan od osnovnih uzroka nesreće je sve veća........

© Danas