Poziv na pomirenje poznatog književnika, Albanca sa Kosova, profesora na Harvardu

Pošto nisam političar, govorim u svoje ime i na osnovu vlastitog iskustva. Bio sam u mnogim zemljama Evrope, ali nikada nisam bio u Srbiji. Moje detinjstvo je bilo traumatično upravo zbog monstruoznosti srpskog režima na prostoru Kosova. Ne želim personalizovati pismo, jer traumatično iskustvo tog režima i zbog tog režima, neko više a neko manje, imali su svi kosovski Albanci, ali želim da kažem da imam hiljadu razloga da mrzim Srbe, i samo jedan da ih volim. I odlučio sam da se držim tog jedinog razloga. Koji je taj razlog?

Budućnost! Nemamo budućnosti dok se ne sprijateljimo.

Jedan je naš pesnik rekao da „u inat jedan drugome smo se rodili“. Ovaj inat ili bes je poreklo našeg neprijateljstva. Sada već znamo da mržnja jedni prema drugima ima svoje poreklo, istoriju i svoju ravnotežu. Ostavimo prva dva, pogledajmo samo treće: ravnotežu! Ona je bila pun tlačenja, premlaćivanje, ubistava, ratovi, silovanja, masakra, plača i trauma. Naše države se psuju i naoružavaju , nije važno ko oštri zube a ko se sprema da ih slomi. Pisci, umetnici, naučnici, intelektualci i novinari moraju ustati na noge, jer nažalost, gluposti i avanture vlastodržaca uvek plaćaju obični građani.

Do 1999. godine bili smo obuzeti amokom, mrzili smo jedni druge do smrti; vi ste nas mrzili jer ste bili žrtva duge istorijske propagande, dok mi smo vas mrzili jer smo bili žrtva tiranijske politike. Vi možete i dalje smatrati Kosovo vašom kolevkom, mi ćemo ga braniti kao našu kolevku, ali kolevka je za bebe. Koristeći simbole poput „Jerusalima“ i „kolevke“, mi se samo svađamo. Vreme je da svetu pokažemo da smo porasli. Mi ne smemo........

© Danas