Nedavno je Bi-Bi-Si razmatrao pitanje penzija – u ovom vremenu. Naslov je jasno pokazivao šta državotvorni medij bivše liberalnokapitalističke imperije smera: „Penzionisanje u 60-im godinama postaje nemoguć cilj. Da li je 75 novih 65?“

Odmah je i objašnjeno otkud im ideja da će ljudi morati da rade do 75. godine. Nema tu onih obzirnih obraćanja građanima: da vidimo, kako ćemo… Ne. Nego in medias res: „U martu je kompanija za upravljanje investicijama BlekRok objavila svoje godišnje pismo investitorima kompanije. Izvršni direktor Lari Fink upozorio je radnike koji se nadaju da će se penzionisati – udobno i finansijski sigurno – u svojim 60-im.“

Posle neke „rasprave“ u korporativnim nebesima ovaj glasnik davosovskog Neba obaveštava „kako globalni životni vek raste, mreže socijalne zaštite rastu i troškovi života rastu“, pa se daje na znanje „da odlazak u penziju sa 65 godina neće biti moguć za mnoge, čak i većinu ljudi“.

„Takav predlog (za penzionisanje) je mnogo teži nego što je bio pre 30 godina“, napisao je Fink u cirkularu koji ne podrazumeva raspravu. „I biće mnogo teži za 30 godina nego sada.“

Dakle, kapitalisti tj. vlasnici sredstava za proizvodnju, kako je govorio Marks, idu dalje. Nema profita koji je dovoljno velik a da ne treba da se poveća. Progresivizam koji je u osnovi zapadnog razumevanja društvenih kretanja neće dopustiti da se tu išta popravi.

Kad se pre deceniju pojavila knjiga Tome Piketija Kapital u XXI veku ključna poruka je: ako je prosečna (istorijska) stopa prinosa od kapitala oko 4 do 5 procenata, a prosečna stopa rasta (po glavi) samo 1 do 1,5 procenata, onda razumete da kapital raste mnogo brže nego prihod od rada.

Konkretno: na istom poslu oni koji organizuju proizvodnju fantastično se bogate, a oni koji rade kod njih padaju u sve veću bedu!

U brojkama: deset od sto Amerikanaca uzme tri četvrtine ekonomskog rasta (statistički podatak na početku ovog veka), a onaj najbolje stojeći jedan odsto među njima – čak 60 odsto.

Posledica je – deset odsto stanovništva drži 60 odsto kapitala u Evropi, a čak 70 odsto u SAD. Ona tzv. dominantna klasa, jedan procenat populacije, drži 25 procenata kapitala u Evropi, a u SAD 35 odsto.

Nema nikakve spremnosti najbogatije klase da nešto učini da........

© Нови Стандард