Denacifikacija – kako je jedan od ciljeva Specijalne vojne operacije, označio Vladimir Putin – u stvari, dalekosežan je posao. Činilo se tad da je usmeren na ukrajinske „specijalne” jedinice koje je demokratski Zapad spremao da „oslobode” Ukrajinu i utru put NATO do ruske granice, a koje su ujedinjene na neupitno demonstriranoj nacističkoj ideologiji. Toliko ekstremnoj da bi se pred Azovom ili Desnim sektrom i Ernst Rem i njegov SA postideli.

Kad se svet jednom suočio sa slikama Azov-ratnika, izjavama njihovih ideologa, tetovažama, logorima za obuku dece pod zastavama s kukastim krstom… zapadna propagandna mašina je počela da škripi. Ipak je izgledalo blesavo da Putin bude Hitler, a da Zelenski i njegovi prvi naci-ešaloni – trenirani i naoružani od NATO pakta – baštine rezultate liberalne evropske istorije.

Dosad je Zapad sebe u tom odnosu doživljavao u ulozi čuvara zatvora koji Ruse može pustiti u šetnju krugom, a ne mora. A da bi svima bilo jasno da je čuvar u pravu, iz mnogih glava stvaran je narativ da se drugačije i ne može. Eto, oni im pruže šansu: prime Gorbačova da sedne okraj stola i da čuje što se od njega očekuje, prime i Borju Jeljcina koji je pravi Rus, pijanac i nekulturni primitivac iz stepa… Trpe ih stoički. Tolerantno, reklo bi se. Sa osmehom. Ali to se ne razume pravilno.

Tako je Zbignjev Bžežinski (Poljak uvek najbolje prepoznaje zle Ruse) još 2004. iznenada uporedio još nerazvijeni politički profil Vladimira Putina sa Musolinijem. Pošto je Putin došao iz KGB, za jaku sliku Bžežinskom je bilo logično da je njegov deda bio agent ČEKA, pa mali zato ne gleda na staljinizam i Staljina kao Makartijevi učenici, pa se hvata Ruske pravoslavne crkve, blizak mu je pojam Moskve kao Trećeg Rima…

Putinov deda po ocu Spiridon, u stvari je bio kuvar u dači kraj Moskve, u kojoj su boravili prvo Lenjin, pa posle i Staljin… Ali, ako ne kažete ČEKA (Sveruska izvanredna komisija za borbu protiv kontrarevolucije i sabotaže) i čekist – onda to deluje neopasno. Zbignjev nije bio od onih Amerikanaca koji šire priče o onome o čemu ništa ne zna, ali jeste bio na samom vrhu među onima koji se nisu libili da prave propagandnu đulad koja se više držala onog što Americi treba, nego onog što bi pratilo realnost.

Amerikanci su, inače, naučeni da se ta razlika između onog što oni govore i onog što jeste da ispraviti, u njihovu korist, najvećom propagandom mašinom koju je svet video – a ako ne ide rečju tu su bombe, sankcije, pritisci, NVO mreže, CIA kulturni radovi… Ali, držati za ruskog predsednika da je i staljinista i Musolini, gotovo da je bizarno. Poznato je, svakom ko je ikad išta čitao o Benitu, da je on na vlast došao – kao prvak........

© Нови Стандард