U jednoj svojoj knjizi, biće u Floberovom papagaju, Džulijan Barns citira nekog od starih engleskih klasika koji je zapisao, parafraziram, da neki kažu kako je život prava stvar, ali da on preferira knjige. Kad čovek naiđe na neku zaista nesvakidašnju i čudesnu knjigu, istinitost navedene teze mu se sama od sebe nametne. A naročito je dobro kad takva izuzetna knjiga dobije i „tretman“ kakav zaslužuje.

To se kod nas ove godine desilo sa knjigom Poraz Zapada Emanuela Toda u izdanju „Karposa“ iz Loznice i u besprekornom prevodu (sa originalnog francuskog) Jelene Stakić. (Usput, čoveku dođe da prepozna neku simboliku u činjenici da mali grad u Vukovom zavičaju ima boljeg izdavača od bar 95 posto beogradskih i novosadskih.)

Inače, iako kod nas nije preterano poznat, Tod je još kao jako mlad čovek, dvadesetpetogodišnjak zapravo (rođen je 1951.) predvideo propast Sovjetskog Saveza, i to u vreme kad ugledni hladnoratovski stručnjaci ništa slično nisu najavljivali, nego su se, naprotiv, plašili trijumfa Istočnog bloka. Tajna Todove pronicljivosti bila je u konsultovanju nekih statističkih podataka koje su eksperti uglavnom ignorisali, poput procenta smrtnosti odojčadi i nekih drugih demografskih parametara.

Pedesetak godina kasnije, Tod piše Poraz Zapada, knjigu koja ukazuje na imploziju SAD-a i najvećih i najrazvijenijih zemalja Evropske unije.

Povod za knjigu je rat u Ukrajini i već u njenom uvodu Tod ukazuje na “deset iznenađenja koja je priredio rat”. To su provala rata u........

© Нови Стандард