Sve je, kao u artiljerijskoj pripremi za frontalni obračun s kancelarom, koji će uslediti, počelo autorskim tekstom u najuticajnijem nemačkom političkom dnevniku Frankfurter algemajne cajtungu.
Sama činjenica da je tekst potpisao, uz jednog opozicionog poslanika, Norberta Rentgena iz Hrišćansko demokratske unije (CDU), i poslanik koji pripada vladajućoj „semafor” koaliciji Anton Hofrajter (Zeleni) bila je znak za medijski i politički alarm.
Konkretan povod za politički neuobičajen, jedinstven slučaj, bilo je, za sada energično, kancelarovo protivljenje da Kijevu isporuči famozne krstareće rakete „Taurus”. Najmodernije i najubojitije oružje kojim Nemačka u ovom trenutku raspolaže.
„Dok sam ja savezni kancelar to se neće dogoditi”, bio je, i (do daljeg) ostao izričit Šolc. Uz obrazloženje: ne želi, i neće dopustiti, da njegova zemlja bude „strana u ratu” s Rusijom.
Autori spomenutog članka u Frankfurter algemajne cajtungu su zagrmeli. Optužili su kancelara za širenje panike u stanovništvu strahom od rata, za kukavičluk i katastrofalni defetizam.
Osporavali su uz to, „faktički i pravno”, Šolcovu bojazan, i tvrdnju, da bi isporukom raketa dugog dometa (do 500 kilometara) uveo zemlju u rat. Uz konstataciju, kao argument, da su to Francuska i Velika Britanija već učinile…
Političke strasti su planule do usijanja. Ulje se dolivalo na vatru. Pripremala se scena za veliku političku dramu u Bundestagu. Osećajući da u vladajućoj koaliciji „ključa”, opoziciona Hrišćansko demokratska unija (CDU) je poverovala kako je došao trenutak za frontalni obračun s kancelarom.
Isposlovala je izjašnjavanje u parlamentu uoči vikenda minule sedmice o Šolcovom izričitom „ne” isporuci „Taurusa”. Procenjivalo se da će se opozicionim konzervativcima u „raketnom udaru na kancelara” pridružiti jedan broj poslanika liberala i stranke Zelenih.
Procena je, očigledno, bila pogrešna. Strah da bi to moglo da izazove krah „semafor” koalicije i vanredne izbore, s krajnje neizvesnim (možda pogubnim) ishodom za sve tri stranke koje čine uočljivo nesložnu koaliciju, i partijska disciplina, (u)činili su svoje.
Protiv kancelarovog veta na isporuku krstarećih raketa (praktično jedinog oružja koje Nemačka još nije dala!) glasalo je samo dvoje „disidenata” liberala. Mari Agnes Štrak Cimerman, predsednica odbora za odbranu (jastreb, inače, u politici prema Moskvi) i veteran ove stranke Volfgang Kubicki, potpredsednik Bundestaga.
Udar na kancelara najverovatnije ne bi bio uspešan i da mu je leđa okrenuo i jedan broj poslanika iz redova Zelenih i Liberala na koje su opozicioni konzervativci izgleda računali. Uz kancelarove socijaldemokrate i poslanike iz ove dve stranke koji su mu iskazivali vernost, Šolc je mogao da računa i na snažnu podršku, kad je reč o zabrani dalje isporuke oružja Ukrajini, na parlamentarne stranke prema kojima je inače ideološki „alergičan” – Levicu i Alternativu za Nemačku.
I tako se dogodilo. Operacija „spasavanja kancelara“ je uspela. Ali je „prštalo” pod svodom Bundestaga. I opasna raselina u „semafor koaliciji” bivala sve uočljivija.
Šef socijaldemokratske poslaničke grupe u Bundestagu, Rolf Mitcenih stao je – kako se i očekivalo – snažno u odbranu kancelarove pozicije kad je reč o „Taurusima”, ukazujući na njegovu naglašenu odgovornost, promišljenost i razboritost. Uz oštre kritike onima iz redova vladajuće koalicije koji bi da se Ukrajini isporuči sve što Nemačka ima, uključujući i krstareće rakete.
Hvaleći politiku (svog) kancelara, Mitcenih je spomenuo i jedan detalj s kojim se, pre toga, medijski i politički nije uopšte baratalo: da je Šolc, navodno, predupredio ruski nuklearni udar!
SAD su se, opet navodno, plašile da će do toga doći u oktobru 2022. godine. I Šolc je hitro i hitno otputovao u Kinu (uprkos protivljenju jednog broja „koalicionara”, posebno iz redova Zelenih) i Indiju, kako bi dve (velike) zemlje nagovorio i ubedio da utiču na Moskvu.
Šef poslaničke grupe socijaldemokrata priredio je još jedno iznenađenje. Konstatovao je kako je došlo vreme da se više ne govori kako nastaviti rat (u Ukrajini) nego kako ga, najpre „zamrznuti”, pa kasnije definitivno okončati.
Snažan aplauz njegovih partijskih drugova. I muk u redovima dve druge stranke vladajuće koalicije. Mediji su zabeležili kako se Analena Berbok, dok je Ralf Mitcenih govorio – sve vreme, u čudu i gnevu – hvatala za glavu. Zar pregovarati s Putinom, a ona zbog te „jeretičke” ideje šalje papu – na front!
Mediji su konstatovali da novi sukob unutar vladajuće koalicije izaziva „veliku zabrinutost”. I ocenili kao „jedinstven slučaj” da šef poslaničke frakcije kancelarske stranke u tako sudbinskim pitanjima – kao što su pitanja rata i mira – napada javno koalicione partnere.
Komentator visokotiražnog Bilda, Franc Jozef Vagner je gotovo zapomažući tražio od političara da prestanu s pričom o „Taurusima”. Putin čuje svaku vašu reč. Nisu mu potrebni špijuni. On zna za naše strahove od eskalacije i atomskog rata. On čita našu dušu. Zašto kancelar kaže resko najn za „Tauruse”, zašto nije ostavio Putina u nedoumici, zar ćutanje ne bi bilo bolje?
Dramatična rasprava u Bundestagu, u kojoj se zaista odlučivalo o sudbini vladajuće (inače krajnje nepopularne) koalicije je završena. Tema famoznih krstarećih raketa nije, međutim, još skinuta s dnevnog reda i okončana. I poslata definitivno ad akta.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: RT Balkan
Naslovna fotografija: Kay Nietfeld/DPA
BONUS VIDEO:
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Belen Fernandez
Gideon Levy
Nikkei Editorial
Arik Ascherman
Kenneth Cohen
Bernd Riegert
Patrick Gathara
Srecko Horvat
Ivan Lorenčič
visit website
