Od poslednjih izbora u SANU prošlo je mesec dana. Za to vreme, iz akademske zajednice gotovo da nije bilo komentara, sve je ostalo na novinskim izveštajima i slavodobitnim izjavama članova Predsedništva. Najčešće se moglo čuti: „Eto, primljen je znatan broj žena“. Od dotadašnjih 16 članica broj se popeo na 22. Naizgled nije mnogo, ali je ocenjeno kao veliki korak za SANU.

Potpisnik ovih redova javlja se tek sada, zato što je čekao punih mesec dana na reakciju mnogo pozvanijih, što znači pre svega članova SANU, ili barem reagovanje pojedinih pripadnika šire akademske zajednice. Štaviše, potpisnik je morao na ovakav način da reaguje, ne samo radi osnovnog reda, nego i zbog toga što je od strane Predsedništva, u toku ranijih polemika s njegovim pripadnicima, bio svrstan među one „koji SANU napadaju iz zavisti i ljubomore zato što nisu primljeni u njene redove“.

Pomenuta formulacija je poslužila kao „dežurni argument“ koji bi trebao da potkrepi valjanost i regularnost izborne procedure u SANU kojoj se načelno nema šta prigovoriti, sa izuzetkom javnog moralnog difamiranja od strane „ljubomornih zakerala“ i „glasova (s) ulice“ (kako je kritičke glasove ocenio jedan koloritni akademik).

Da su predizborna obećanja najužeg rukovodstva SANU izneverila očekivanja naučne i šire javnosti, govori častan izuzetak koji potvrđuje pravilo. Naime, jedini akademik koji je blagovremeno svojim dopisima upozorio predsednika i Predsedništvo SANU (najnovije je pismo od 15 maja, 2024.) na grubo kršenje procedure na Odeljenju društvenih nauka SANU (u nastavku ODN), bio je Časlav Ocić.

Ukazao je na upitni naučni kredibilitet nekih kandidata koji su dobili podršku na nivou samog ODN, kako bi im bio otvoren put ka izbornoj Skupštini. Neshvatljivo je da Predsedništvo nije odgovorilo na takva upozorenja svog redovnog člana, što samo po sebi govori da akteri pomenutog kršenja izborne procedure imaju podršku na višim nivoima, tako da mogu nesmetano da nastave s takvom praksom unedogled.

Ako je već tako, iluzorno je očekivati da će Predsedništvo i ubuduće ozbiljno odgovoriti na kritičke primedbe nekog od pripadnika akademske zajednice, pogotovo ako nije član SANU.

Potpisnik ovih redova se u pomenute nepodopštine uverio još 2018. godine, kada je stekao pouzdana saznanja da Predsedništvo čine pojedinci ekstremno konzervativnih shvatanja (kao da su prispeli iz pedesetih godina prošlog veka), bez volje i uz odsustva kompetencije da vode argumentovan dijalog.

Što bi naš narod rekao: a zašto bi, kad su „našli pa zašli“, s pravom uvereni da ih niko značajan neće sprečiti u dugogodišnjem nepoštovanju strogih akademskih merila, odnosno (ne)uvažavanju stvarnih rezultata u nauci ili umetničkom stvaralaštvu, kako mnogih sadašnjih........

© Нови Стандард