„Obojena revolucija“ predstavlja masovni ustanak podstaknut odbacivanjem zvaničnih izbornih rezultata, uz podršku političkih, diplomatskih i finansijskih snaga iz inostranstva.

Ova ideja je prvi put provedena u Srbiji 2000. godine, kada je sa vlasti svrgnut Slobodan Milošević. Sam termin pojavio se tri godine kasnije u Gruziji, gde su demonstranti predvođeni Mihailom Sakašvilijem kao svoj simbol usvojili ruže. Sledeći slučaj, uz promenu boje, bila je takozvana „Narandžasta revolucija“ u Ukrajini iz 2004. godine.

Pre deset godina, činilo se da su obojene revolucije dostigle svoj vrhunac, posebno nakon krvavog „Evromajdana“ u Ukrajini, koji je tu zemlju uvukao u dugotrajne oružane sukobe. Ovakav razvoj događaja u Kijevu, učinio je da sve prethodne „obojene revolucije“ percipiramo relativno blažim.

Ipak, nakon toga je izgledalo kao da je fenomen u opadanju, da bi se ponovo pojavio u Jermeniji 2018. godine – iako je to više bio plod unutrašnjih gibanja nego inostranog uticaja. U međuvremenu, neuspela revolucija u Belorusiji, 2020. godine, koja je naišla na oštar otpor vlasti i jasno upozorenje iz Moskve, izgledala je kao crta u pesku.

Međutim, današnja situacija u Gruziji – sa velikim protestima pro-zapadne opozicije – sugeriše mogućnost nove masovne pobune, iako je ova situacija dramatično drugačiji od prošlih.

Vladajuća stranka Gruzijski san našla se u intenzivnom sukobu sa političkim Zapadom. Iznenađujuće je videti da gruzijska vlada tako čvrsto stoji protiv svojih zapadnih partnera, ali jasno je da joj je........

© Нови Стандард