Prvo Bajden, onda Makron, a sledeće nedelje i nesretni Riši Sunak (u četvrtak 4. jula su izbori u Ujedinjenom Kraljevstvu; prim. NS). Kišida u Japanu, Šolc u Nemačkoj i Trudo u Kanadi ostaju na vlasti samo zato što izborni ciklus još uvek od njih ne zahteva da oprobaju birače.

Po prvi put otkako su moderne evropske države definisane Vestfalskim sporazumom, sve vlade vodećih zapadnih država su pred padom, ili bi pale kad bi održale izbore. Kakva je to kolektivna kletva pogodila lidere Zapada pa ih veliki deo birača prezire?

Postoji jednostavno objašnjenje za kolektivnu propast zapadnih vlada: sve one su saglasne sa agendom koju njihovi birači odbacuju pošto im degradira kvalitet života. Spontano i simultano, građani Zapada ustaju da sruše svoje lidere.

Šteta načinjena svetskoj političkoj klasi je ogromna. Prvi rezultati iz Francuske pokazuju da je mehurasta centristička partija Emanuela Makrona dobila svega petinu nacionalnih glasova u prvoj rundi vanrednih izbora, koje je Makron sazvao nakon katastrofalnih rezultata na izborima za Evropski parlament od devetog juna. Nacionalno okupljanje Le Penove, tendenciozno etiketirano kao „ekstremna desnica“ od strane medija „eho komore“, osvojilo je 34 odsto glasova, dok je levičarska koalicija dobila 28 odsto.

Za to vreme, 72 odsto Amerikanca smatra da Džozef Bajden nije mentalno sposoban da bude predsednik (pretpostavljamo da preostalih 28 odsto uključuje veliki broj žrtava demencije). Takođe, 56 odsto Amerikanaca kritikuje njegovo postupanje.

Tri stranke koje zajedno čine nemačku vladajuću koaliciju jedva su dogurale do 30 odsto ukupne podrške birača na izborima za Evropski parlament. Druga najveća stranka u ovoj zemlji, Alternativa za Nemačku (AfD), dobila je 16 odsto glasova, što je dovoljno da se nametne za koaliciju koju su sistemske partije uporno odbijale.

Japanski premijer Fumio Kišida ima podršku od svega 13 odsto birača i svega desetine birača u sopstvenoj partiji. Kanađanin Džastin Trudo izgleda kao gubavac sa kojim........

© Нови Стандард