Ugostiteljski objekti menjaju vlasnike, kuhinju, enterijer, klijentelu, namenu. Nema tu ničeg spornog, mada ume da bude tužnjikavo.

Sporno je kada jedno gradsko preduzeće, u ovom slučaju „Tašmajdan“, restoran ispred koga bi trebalo da bude postavljen spomenik jednom od njegovih redovnih gostiju, Vasku Popi, na primer, preda u ruke individui kakva je Aleksandar Kajmaković poznatiji kao Aca Bosanac.

Sporno, dakako, za sve one za koje je „Poslednja šansa“ bila jedan od poslednjih i dalje živih lokala u kojima je provejavao duh nekadašnjeg Beograda čije obrise naprednjačka vlast gleda da satre ne bi li istorija grada počela da se broji od postavljanja kamena temeljca za Beograd na vodi.

Nakostrešenost prema svemu što je gradsko

Vučićeva gradska vlast ponaša se kao varvari kada zauzmu neko urbano mesto: prvo ga opljačkaju pa onda oglođu do koske ne bi li oslobodili prostor za svoje toteme i pokrove, palate i hramove, kockarnice i vašare.

„Napadači (na gradove)........

© Vreme