Savremenu krizu demokratije najbolje pokazuje činjenica da su mnogi lideri velikih svetskih sila danas na vlasti tako što su promenili ustave svojih zemalja da bi ostali na položaju duže nego što je bilo predviđeno. To važi za ruskog predsednika Vladimira Putina i Redžepa Tajipa Erdogana, predsednika Turske. Važi i za Si Đinpinga, iako Kina nikada nije ni bila demokratija. Uskoro će sve oči biti uprte u američkog predsednika Donalda Trampa. Hoće li uspeti da postigne ustavno nemogući podvig i kandiduje se za treći mandat? Da li je to što postaje ratni predsednik uvod u produženi ostanak na vlasti?

Demokratska politika prešla je na drugačiji vremenski režim. Prošlost i sadašnjost su se nekako urušile jedna u drugu. Najneobičnija stvar kod sadašnjeg američkog predsednika je to što se ponaša kao da je sam sebi i otac i sin. Dok je Putin planirao rat u Ukrajini u „tajnim konsultacijama“ sa svojim davno preminulim prethodnicima, Petrom Velikim i Katarinom Velikom, a Erdoganove odluke se oblikovale u senci Ataturka, osnivača moderne Turske, Tramp pominje nekadašnje........

© Peščanik