Deveto poglavlje iz zbornika Hansa Kundnanija (ur) „Hyper-Zionism. Germany, the Nazi Past, and Israel / Hipercionizam. Nemačka, nacistička prošlost i Izrael“, Verso, London / New York 2025, u izboru i prevodu s engleskog Aleksandre Bajazetov.

Nahed Samur – Raison d’etat protiv vladavine prava

Pojam „državni interes“ (Staatsraison) ne postoji ni u Osnovnom zakonu (Grundgesetz) Nemačke ni u bilo kojoj odredbi bilo kog nemačkog zakona. Interna služba Bundestaga za naučna pitanja potvrdila je 2023. da to nije ni pravni ni doktrinarni pojam, već princip kojim se rukovodi nemačka spoljna politika.1

Međutim, iako nije pravni termin, „državni interes“ u međuvremenu sve više proizvodi pravne posledice. Na unutrašnjepolitičkom planu on je formalno uveden 2024. u zahtevu parlamentarnih stranaka centra, levice i liberala za usvajanje rezolucije „’Nikad više je sad’: zaštita, očuvanje i jačanje jevrejskog života u Nemačkoj“.2 Tome je 2025. usledila još jedna rezolucija u Bundestagu koja izričito poziva da se „odlučno istupi protiv antisemitizma i netrpeljivosti prema Izraelu“ na univerzitetima i u školama.3 Nijedna od tih rezolucija nema snagu zakona, ali obe polako prodiru u sudsku praksu, a „državni interes“ postepeno se uvodi kao pravni pojam iako nema nikakav formalni zakonski status. Njegovo značenje, tumačenje i primena su nejasni, i to stvara nesigurnost o onom što u Nemačkoj jeste i što nije legalno. On funkcioniše kao „soft law“, kao nepisan zakon, i omogućava zadiranje u osnovna prava i kršenje međunarodnog prava. Time se u krajnjoj liniji podrivaju liberalna vladavina prava i tradicionalna privrženost Nemačke međunarodnom pravu, utemeljena Osnovnim zakonom (ustavom) SR Nemačke.4

Vodeći princip s pravnim posledicama

Pre nego što je počeo da stiče pravni status, „državni interes“ služio je kao orijentir za nemačku spoljnu politiku.5 Najpre ga je 2007. pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija Angela Merkel navela u kontekstu odnosa Nemačke i Izraela, a potom i 2008. pred Knesetom, pa je juna 2012. u Bundestagu vladi konačno upućeno poslaničko pitanje, sa zahtevom da objasni njegovo značenje. Vlada je odgovorila da se taj pojam tiče istorijske i političke odgovornosti Nemačke za „bezbednost i postojanje Izraela“ i da služi kao orijentir u nemačkoj spoljnoj politici.6 U novije vreme on se ne primenjuje samo na bezbednost i postojanje Izraela nego i na zaštitu Jevreja u Nemačkoj. Sad postoji dijalektička veza između spoljnopolitičke i unutrašnjepolitičke dimenzije nemačkog „državnog interesa“.

Iako samo načelo, „državni interes“ se otad osetno odrazio i na zakone, kako je to priznala i Interna služba Bundestaga za naučna pitanja,7 na primer, na zabranu podsticanja rasne mržnje (Volksverhetzung) u Krivičnom zakonu, gde se kaže da sud pri izricanju kazne „može da uzme u obzir motive i ciljeve izvršioca krivičnog dela, na primer rasističke, ksenofobne, antisemitske i druge pobude koje ukazuju na nepoštovanje čovečnosti“. A Zakon o državljanstvu predviđa da se zahtev za prijem u državljanstvo može odbiti ako je podnosilac izvršio prestupe iz antisemitskih pobuda.8

Pravne posledice „državnog interesa“ vrlo su brzo izašle na videlo kad je, posle 7. oktobra 2023, počelo suzbijanje javnog neslaganja s Izraelom. Oktobra 2023. više od 800 univerzitetskih radnika i drugih stručnjaka za međunarodno pravo, studije sukobâ i studije genocida širom sveta potpisalo je javni apel u kom je upozorilo na mogućnost da izraelske snage vrše genocid nad Palestincima u Pojasu Gaze.9 Mesec dana kasnije specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija jasnim rečima su apelovali na međunarodnu zajednicu da spreči „genocid koji se upravo vrši“ nad palestinskim narodom.10 Međutim, na ulicama Nemačke protest protiv onog što su neki državljani i stanovnici Nemačke smatrali genocidom, kako se to može zaključiti iz načina na koji su koristili parolu „Nikad više!“, postao je krivično delo – ili je bar policija to tako videla.

U nizu sudskih postupaka iz perioda neposredno posle 7. oktobra 2023. ljudi koji su protestovali protiv izraelskog genocida u Gazi optuživani su za podsticanje rasne mržnje, i to je posledica raširene sklonosti nemačke policije da kritiku Izraela poistovećuje s antisemitizmom. Kako je to rekao Feliks Klajn, savezni poverenik za antisemitizam: „Ko optužuje Izrael za genocid nesumnjivo postupa kao antisemita, jer demonizuje Izrael, primenjuje dvostruke standarde i optužuje baš jevrejsku državu da čini genocid kakav je bila Šoa.“11 Poistovećivanje kritike Izraela s antisemitizmom vidljivo je i u izraženoj nameri Nemačke da na strani Izraela interveniše u tužbi za genocid koju je Južna Afrika podnela pred Međunarodnim sudom pravde.12

Takve zvanične izjave odražavaju se i na način na koji se zakonske odredbe o podsticanju rasne mržnje primenjuju na ulicama Berlina. Novembra 2023, kad su protesti solidarnosti s Palestinom bili gotovo sasvim onemogućeni takozvanim preventivnim zabranama (Vorabverbot), Jevrejka i državljanka Izraela Iris Hefets zaustavljena je u Berlinu zbog toga što je nosila transparent „Kao Jevrejka i Izraelka kažem: Zaustavite genocid!“ – U Berlinu je preventivna zabrana u tom trenutku bila na snazi tri nedelje, a u Hamburgu već dva meseca; prema berlinskim zakonima o protestima, za skup su potrebna najmanje dva lica, pa se tako nekom ko sam hoda ulicama ne može zabraniti da nosi transparente. Zato je policija optužila Iris Hefets za podsticanje na rasnu mržnju i konfiskovala njen transparent.

Pet meseci kasnije, marta 2024, berlinsko javno tužilaštvo konačno je povuklo optužbe protiv Hefets, ali je u svem tom međuvremenu bilo nejasno da li protestovanje protiv genocida u Gazi može voditi pokretanju sudskog postupka ili ne. Advokati su strankama govorili da je za svaki slučaj bolje da ne nose transparente sličnog sadržaja, naročito ako nisu nemački državljani, pa postoji opasnost da im boravišna dozvola bude poništena ili čak da budu deportovani. Tako je „državni interes“ u praksi na ulicama Berlina značio da je protest protiv genocida zapravo isto što i podsticanje na rasnu mržnju.

U jednom drugom slučaju iz novembra 2023. palestinska zajednica u Kelnu nije dobila odobrenje da održi protest pod motom „Zaustavite genocid u Gazi“. Policija je rekla da se protest ne može prijaviti ako se održava pod sloganom koji podstiče na rasnu mržnju, a slogan „Zaustavite genocid u Gazi“ upravo to čini. Palestinska zajednica obratila se sudu i zatražila da se zabrana poništi. Mesec dana kasnije Upravni sud u Kelnu je kao „očigledno protivzakonitu“ poništio odluku policije da ne dozvoli protest:

„U tumačenju i primeni odredbi krivičnih zakona, organi vlasti i sudovi dužni su da se pridržavaju uslova koji proizlaze iz člana 1, stav 1, tačka 1 Osnovnog zakona SR Nemačke [pravo na slobodu izražavanja], kako bi normativna snaga Osnovnog zakona došla do izražaja i na nivou primene norme u konkretnom slučaju. Dalje, iz člana 1, stav 1, tačka 1 Osnovnog zakona SR Nemačke proizlaze i specifični uslovi za tumačenje spornog izraženog mišljenja pre tumačenja i primene zakona. Cilj tumačenja spornog izraženog mišljenja jeste utvrđivanje njegovog objektivnog smisla. Merodavna za to nije ni subjektivna namera onog ko izražava mišljenje ni subjektivno razumevanje onog ko je njom pogođen, nego je merodavan smisao koji sporni iskaz ima prema shvatanju nepristrasne i razumne publike.“13

Mišljenje Upravnog suda u Kelnu poštuje duh brojnih odluka Saveznog ustavnog suda, prema kojima su........

© Peščanik