Izbori za Evropski parlament su održani, u toku je konstituisanje evropskih političkih grupacija, počinje finalno prebrojavanje i pregovaranje o mogućim koalicijama. Evropski savet na čijem je čelu Belgijanac Šarl Mišel, održao je prošle nedelje prvi konsultativni sastanak u vezi raspodele ključnih mesta u sledećem, kako se to u Evropskoj uniji kaže, institucionalnom ciklusu. To su funkcije predsednika Evropske komisije, Evropskog saveta i Viisoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku. Paket koji je na stolu sa Ursulom fon der Lajen na čelu Komisije, Kajom Kalas za mesto Visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku i Robertom Mecolom za drugi dvoipogodišnji mandat na čelu Parlamenta, nije prošao.

Evropski savet, koji čine šefovi država i vlada, kao i resorni ministri u zavisnosti od teme sastanka, ima ovlašćenja da: izabere predsednika Evropskog saveta na dve ipo godine, nominuje predsednika Evropske komisije i imenuje Visokog predstavnika ili predstavnicu za spoljnu i bezbednosnu politiku Unije, čiji su mandati istovetni mandatu Evropskog parlamenta, dakle pet godina.

Ovaj pripremni sastanak, održan je 17.juna, kako bi se usaglasilo donošenje odluke 27. i 28.juna. Tada bi trebalo da se zna ko je nominovan za sledećeg predsednika Evropske komisije, nakon čega sledi glasanje u Evropskom parlamentu. Na istoj sednici polovinom jula trebalo bi da se izabere i novi predsednik ili predsednica Evropskog parlamenta, a Maltežanka Roberta Mecola očekuje da zadrži poziciju još dve ipo godine. Prema Ugovoru o Evropskoj uniji, Savet treba da vodi računa, da u ovom inkluzivnom i transparentnom procesu nominovanja i imenovanja, budu zastupljene ravnopravno sve članice Unije – geografski, prema veličini država, ali i sve političke afilijacije, uz naravno rodnu izbalansiranost. Ovo poslednje ne znam kako će biti obezbeđeno, s obzirom da za vodeće pozicije za sada imamo samo ženske kandidate. Pominje se i Mario Dragi, bivši italijanski premijer, kao favorit Emanuela Makrona.

U izjavi nakon sastanka, Šarl Mišel, inače otvoreni protivnik Ursule fon der Lajen, saopštio je da nije postignuta saglasnost oko vodećih pozicija ali da se nastavljaju dalji pregovori na nivou Saveta kao i konsultacije sa Evropskim parlamentom. Istovremeno, rekao je, radi se i na strateškoj agendi, na bazi zaključaka iz Granade, jer je potrebno da se sve države članice saglase i oko načelne orijentacije ili pravca u kom će se kretati Unija, a ne samo oko toga ko će biti na čelu koje od institucija. Njegov mandat ističe na jesen. Dakle, u Evropskom savetu sve ostaje isto još neko vreme. Menjaju se samo novoizabrani šefovi država i vlada, kao i ministri nakon izbornih ciklusa u svojim državama.

Koliko god bio važan izbor nove Evropske komisije, sve najvažnije političke odluke i kurs Evropske unije određivaće zapravo konsenzus koji se postigne ili ne postigne u Savetu. Ovo je za pitanja spoljne i bezbednosne politike, a to je ključna tačka razdora u Evropi danas, najvažnija institucija. Evropska unija u ovom domenu i dalje funkcioniše po principu međudržavne saradnje, dok je u nekim drugim zajedničkim politikama poput poljoprivredne, ekonomske, carinske ili monetarne Unija slična federacijama, a u nekim poput pravosuđa ili unutrašnjih poslova najsličnija konfederaciji, jer se podjednako pri odlučivanju pitaju i Evropska komisija i Evropski parlament, kao nadnacionalne institucije, sa jedne ali i države članice, sa druge strane. Deluje komplikovano, ali radi. Ne tako dobro, brzo i efikasno, ne ni jeftino kako bi građani Evropske unije želeli, ali ipak radi. Da li su promene potrebne? Naravno da jesu. I to upravo u onim politikama u kojima je potrebna jednoglasnost. U tom pravcu ide reforma Evropske unije, koja se dugo najavljuje i priprema, a trebalo bi da se realizuje u mandatu sledeće Evropske komisije.

Evrpski savet nastao je pre tačno 50 godina, pa je u ovom trenutku zgodno da........

© Nedeljnik