Pretnja ukidanjem (gašenjem) univerziteta je pretnja praznom puškom. Doduše, još uvek svemoćan autokrata, predsednik može to da učini kao što je Neron zapalio Rim da bi sagradio još veći, svetliji, raskošniji; može i, kao Kaligula, da konja proglasi za senatora, ali kao što su pomenuti poduhvati vredni pomena samo kao primeri beščašća, tako bi i ukidanje univerziteta bilo njegovo upisivanje u istoriju beščašća velikim slovima.

Bilo je i u novijoj istoriji takvih poduhvata – setimo se Gadafija, koji je ukinuo i školstvo i zdravstvo, sa populističkim objašnjenjem da je sam narod i svaki građanin najbolji učitelj samom sebi, a da je svaka stručnost ne samo prodaja magle već neprijateljska delatnost. Mi nismo daleko od te satanizacije intelektualaca – omiljeni izrazi predsednika i njegovih trabanata su lažna elita i stručnjaci sa ironičnim prizvukom. Ne samo da nemaju ni trunku poštovanja naučnika, mahom profesora univerziteta, već koriste leksiku koje bi se stideli i kočijaši – doktori nauka, dekani, čak i rektor nazivaju se lažovima.

Autokrati nikad nisu uvažavali intelektualce pošto su među njima retki idealni poltroni, bez imalo distance spram režima. Setimo se Tita – njemu je ne trun već trn u oku........

© Danas