O deci žrtvama Jasenovca, najokrutnijeg logora smrti, i hiljadama drugih, o anatomiji jednog zla, Lordan Zafranović napravio je igrani film.

Na slike u filmu – čekalo se više od četrdeset godina. Autor filma Zlatni rez 42 – Djeca Kozare, Lordan Zafranović gostovao je u emisiji Oko na RTS-u.

–U jednom momentu sam došao sasvim slučajno, tamo sam snimao neki dokumentarni film u blizini Jasenovca, i došao sam do tog logora i ušli smo u te prostore i doživeli smo zaista užas, jedan šok koji jednostavno nije mi izlazio sedam-osam dana. Često kažem da ekipa u kombiju koja se vraćala u Zagreb pjevala operske arije da bi izbacili iz sebe taj užas. Jednostavno, bilo je nepodnošljivo da bi, za mene je bilo nepodnošljivo da sam čovek jer to su ljudi napravili. Jednostavno se, ja sam se osobno zasramio.

I onda je naravno došlo do odluke da, kako već poznajem film, imam sve alate da radim šta hoću, mislio sam da treba da se film bavi tim, tim zlom, da ga analizira i da napravi film o tome. Tako smo došli do Okupacije u 26 slika, Večernjih zvona do, do Pada Italije i još nekih.

I dokumentarni film sam napravio odmah o Jasenovcu, Krv i pepeo Jasenovca. I to je na neki način bila osnova koja, za ovaj film koji strašno dugo traje, a on je počeo sa Arsenom Diklićem negde osamdesetih, krajem osamdesetih godina. Mi smo ga već dosta dobro pripremili. Međutim, došao je ovaj nesretni rat zadnji i to je sve stalo.

Ja sam, naravno, emigrirao iz Hrvatske u, u prvo Francusku, pa u Beč, pa kasnije u Prag gde sam ostao. I onda sam u jednom momentu, sad ovde pred jedno šest godina vidio, to dijete na plaži koje je kao izbeglica, ovaj, udavilo se, dolazeći negde iz Afrike.

Govorite o onom dečaku koji se zvao Aylan Kurdi?

– Jeste, jeste, jeste. I onda sam rekao – Pa imamo i mi to. Mi smo imali isto strahovite izbegove i strahovita odvajanja djece od majki. Nešto jezivo u odnosu na ove izbeglice sadašnje, koji su strpani u logore smrti, ubijani, ne samo masovno, nego taj, taj način ubijanja, to zvjerstvo u što se čovek pretvori.

I naravno, počeo sam analizu i počeo sam, naravno, od sebe. Kako sam rođeni čovek, je li, ovaj, ne znam po, kako kažu, po, po liku Boga, a nosim sa sobom sve moguće slabosti, od mržnje, zavisti, ljubomore, sve one stvari koje razaraju sve oko sebe kad krene. I, ovaj, mislim da je ta analiza bila potrebna zbog toga što su to, to zlo napravili........

© Danas