Bolesni najviše umiru u vreme kad počnu da bujaju trave. Tako je, satrven bolešću koju je „zaradio“ u požarevačkom kazamatu u devetomesečnom tamnovanju zbog napada na vlast, 10. marta 1875, umro Svetozar Marković, začetnik socijalističkih ideja na našem prostoru, njihov lučonoša, književni kritičar, publicista i filozof. Umro je premlad, u svojoj 29. godini, sam, pre svitanja, u jednoj tršćanskoj bolnici.

Ove se godine navršava 180 godina od njegovog rođenja, a ovih dana tačno 151 godina od njegove smrti, a njegovo veliko (ne znam koliko bi bilo uputno napisati: grandiozno) delo i danas živi – mada se, s obzirom na nove društvene okolnosti, može steći utisak da je na neki način Svetozar Marković pomalo skrajnut u svemu, u svakom segmentu njegovog delovanja.

Oko lika i dela kratkovekog (kratkovečnog) Svetozara Markovića uglavnom nema dileme, kao i o danu odlaska sa ovoga sveta – no, poput priče o velikom Homeru za koga je u staroj Grčkoj u sedam mesta dokazivano da je baš tamo rođen – i kod Svetozara se, istina u manjem obimu, ponavlja priča.

Oslanjajući se na retko postojeće i još ređe dostupne dokumente – više na priče savremenika i rodbine – moguće je kroz genealoško stablo stići do njegovih korena u Belopavlovićima, čiji se deo preselio u Stari Kolašin i tamo su uzeli prezime Joksići, ali su zadržali slavu Svete Petke. Dva brata iz porodice su se potom nastanili u Novom Selu kod Vučitrna. Jedan od braće je imao sinove Arsu, Radosava, Viću i četvrtog nepoznatog imena, a drugi je imao sinove Marka, Raška i Radenka. Oko 1820. godine, po otmici njihove sestre od Turčina, braća su ubila otmičara, i morali su da beže ka severu, do Levča, najpre u Oparić. Sa njima je, kao dete, došao i Radoje, sin Marka, potonji otac Svetozara Markovića. Kasnije su se preselili u Donju Sabantu, kod Kragujevca. Deo familije, koji nije izbegao zbog krvnine, prema nekim podacima, primio je islam; „postali su Arnauti“.

Radoje Marković (prezime je po ocu, kasnije su u Srbiji davana prezimena po dedi), svoje prvo nameštenje dobija kao pisar u stovarištu soli na Kusjaku, na Dunavu, 1831. godine. Po pripajanju Timočke krajine Srbiji, 1833, Jeremija Zdravković, novopostavljeni kapetan sreza vražogrnačkog, rodom iz Rgotine, dovodi dobro opismenjenog Radoja u svoju službu. Radoje se 1840. (po drugim izvorima 1841, a najverovatnije 1938) oženio njegovom ćerkom Stanom, i sa njom imao šestoro dece: Jevrema (1939 – 1878), potpukovnika koga je vlast kneza Milana osudila na smrt i streljala zbog navodnog učešća u Topolskoj buni – njegova žena Jelena je potom pokušala neuspeli atentat na kneza Milana – te Katarinu, Persidu, Svetozara, Hristinu i Milicu. Početak četrdesetih godina pretprošlog veka, Radoje je, nepobitno, proveo kao policijski službenik u Zaječaru, gde su mu se rodila prva tri deteta.

Svetozar Marković govorio da se oseća kao Jagodinac

Sam Svetozar Marković je govorio da se oseća kao Jagodinac, što je mnoge uveravalo da je Jagodinu označavao i kao mesto rođenja. Zato je nova komunistička vlast, videći deo svojih korena u Markovićevom učenju, 22. oktobra 1946, na stogodišnjicu rođenja u Jagodini podigla novi spomenik Markoviću, a Jagodinu preimenovala u Svetozarevo. To ime se zadržalo do 1992, kada je gradu vraćeno staro ime. No, nije nova vlast pogrešila samo u mestu, već i u datumu rođenja. Po starom (julijanskom) kalendaru, Svetozar je rođen 9. oktobra, na koji se za XIX vek dodavalo 12, a ne 13 dana u prevođenju na gregorijanski, pa je tako nova vlast u neznanju pogrešila za jedan dan.

Svetozar Marković: O čemu bi danas pisao, mislio i govorio socijalistički prvak u Srbiji

Svetozar Marković: O čemu bi danas pisao, mislio i govorio socijalistički prvak u Srbiji

Jovan Skerlić je nakon opsežnih istraživanja 1911. godine objavio taj datum kao tačan datum rođenja, uprkos tvrdnjama Pere Todorovića, novinara i urednika „Samouprave“, drugog u hijerarhiji Pašićevih radikala, da se Svetozar rodio 1847. jer je malo verovatno da je Svetozar u školu pošao sa samo pet godina (1852, u Rekovcu). Konačno, u očuvanim prepiskama Svetozara Markovića, on piše kako je sa 17 godina došao na Visoku školu u Beograd (1863), a sa 20 otišao u Petrograd kao stipendista srpske vlade (1866). U svojim istraživanjima, Skerlić je pronašao da je Svetozar u školi u Kragujevcu bio upisan kao „rodom iz Zaječara“, ali se ne zna na osnovu kog podatka je to zapisano – crkvene knjige u Zaječaru su spalili Turci u ratu 1876; u Niševcu ih nije bilo, a u Jagodini se njegovo ime ne nalazi „protokolu krščajenih“.

Sporenja oko mesta Markovićevog rođenja ponovo su oživela posle duže od dvadeset godina od Skerlićevih istraživanja, najčešće u beogradskom dnevniku „Pravda“, u nekadašnjem književnom listu „Venac“ i knjigama poput „Knjaževac i stari knjaževački okrug“ Milana Kostića.

Uz navođenje izjava brata Jevrema, najmlađe sestre Milice (udate Petković), Ace Stanojevića (radikalskog prvaka iz Knjaževca, koji je po smrti Pašića postao njen vođa, sve do pripajanja Narodnom frontu posle rata, a koji je bio Svetozarev brat od tetke) i, konačno, Milutina Andrejevića, geometra, Svetozarevog sestrića i sina Kristine – njegovim pisanjem u listu Pravda 1834 – na svetlo dana su izronile nove činjenice u korist tvrdnje da je Svetozar Marković ipak, i najtačnije, rođen u selu Niševac blizu Svrljiga, gde se Radoje nakon Zaječara našao sa službom. U svojim navodima, Milutin se pozivao i na tvrdnje Svetozarevog ujaka Alekse Zdravkovića iz Rgotine, brata Svetozareve majke Stane, koji je po njenoj smrti dobio starateljstvo nad decom.

Rešen da stigne do istine, ban Moravske banovine Jeremija Živanović (urednik „Venca“, poreklom iz Vražogrnca) dao je nalog da se službeno sasluša 90 godišnji Petko Krstić iz Niševca, koji je izjavio da se Svetozar rodio baš u Niševcu.

Zaječarski publicista Svetislav Prvanović je ovu tvrdnju osporavao pisanjem u Arhivskom nasleđu od 1. marta 1956, pozivajući se na dva dokumenta koje je svojeručno pisao i potpisao Svetozarev otac Radoje; dokumenti su datirani na 10. oktobar 1845. i 13. mart 1847, što navodi na neprekidno vreme službe u Zaječaru, i to vreme u kome se rodio Svetozar, te isključuje bilo koje drugo mesto rođenja. Prema Prvanovićevim istraživanjima, Radoje je u Niševac stigao na službu tek 28. novembara 1848, i ostao tamo do 1851, kada je otišao u Jagodinu, gde je je postavljen za načelnika levačkog sreza.

Dokumenti koji potkrepljuju ove tvrdnje nalaze se u Istorijskom arhivu „Timočka krajina“ u Zaječaru.

Konačno, početkom ovog veka, u „Borskim narodnim novinama“ se iz nepotpisanog pera, 8. avgusta 2022, pojavila još jedna nepotkrepljena tvrdnja: da Svetozar nije (ako jeste) rođen u Zaječaru već da je njegovo mesto rođenja selo Rgotina kod Zaječara, iz koga je njegova majka; u mahali, centru sela, gde je njen otac Jeremija Zdravković, pored ostalog, posedovao ogromnu mehanu, koja je imala više soba za konačište i štalu za odmor konja iz putujućih trgovačkih zaprega. Kao ime oca, ovde je pogrešno navedeno Stanoje.

Ubrzo po preseljenju, 1852. je umrla Radojeva žena Stana pri porođaju (u Vikipediji je pogrešno navedena 1856), a deca su ostala kao mali siročići – najstariji, Jevrem, imao je tek 13, a Svetozar samo 6 godina. Radoje se ubrzo oženio Marijom (Macom), udovicom jagodinskog trgovca Pantelejmona Pante Perišića, koja se o šestoro siročića brinula ne maćehinski već materinski, toliko da su uprkos potpadanja pod starateljstvo ujaka Alekse Zdravkovića, ostali da žive sa njom, a Svetozar se svog nasledstva odrekao u njenu korist. No, nesrećni Radoje se nije naživeo posle smrti svoje druge supruge – umro je 1854. (u Vikipediji pogrešan navod da je umro decembra 1958).

Svetozar Marković: Pionir socijalizma na ovim prostorima

Svetozar Marković: Pionir socijalizma na ovim prostorima

U godini majčine smrti, 1852, mali Svetozar je pošao u osnovnu školu; završio je u Jagodini, a gimnaziju u Kragujevcu i Beogradu, gde je 1863. upisao studije tehnike, a kao stipendista srpske vlade je 1863. godine nastavio studije u Petrogradu, gde je došao u kontakt sa delovanjem ruskih revolucionarnih kružoka, sledbenika Černiševskog, pa je morao da se preseli u Cirih, gde je počeo da proučavanjem naučnog socijalizma, što je preraslo u njegovo životno opredeljenje, kome se se posvetio svim svojim bićem i čitav svoj plodan, ali prekratki život daje kao žrtvu.

Tako je potpuno ugašena ova loza Markovića po muškoj liniji: život Svetozarevog starijeg brata Jevrema prekinula je tanad streljačkog stroja kneza (potonjeg kralja) Milana; njegova žena Jelena (Ilka), ne donevši potomstvo, nakon neuspelog pokušaja osvete muža, po osudi na smrt i pomilovanju, zverski je zadavljena u prolećnoj tami požarevačkog kazamata, 1883 – u istom kazamatu, gde je Svetozar devet godina ranije podaren smrtonosnom bolešću.

Autor je književnik iz Bora

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

$bp("TargetVideo_72814758",{"video":"2520914","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Sport • 07.03.2026. 10:31 Jelena Janković se zahvalila Aleksandru Vučiću zbog evakuacije iz Dubaija: "Ovakvi potezi pokazuju koliko je važno zajedništvo i briga o svojim građanima, gde god se oni nalazili"

Jelena Janković se zahvalila Aleksandru Vučiću zbog evakuacije iz Dubaija: "Ovakvi potezi pokazuju koliko je važno zajedništvo i briga o svojim građanima, gde god se oni nalazili"

Ekonomija • 07.03.2026. 14:33 "Pravilnik nezakonit i nejasan": Poljoprivrednicima nejasno kako će se pravdati subvencije po hektaru

"Pravilnik nezakonit i nejasan": Poljoprivrednicima nejasno kako će se pravdati subvencije po hektaru

Svet • 07.03.2026. 09:44 Iranski predsednik se izvinio za napade: "Iran više neće gađati susede u Zalivu"

Iranski predsednik se izvinio za napade: "Iran više neće gađati susede u Zalivu"

Svet • 07.03.2026. 23:45 UŽIVO Rat na Bliskom istoku: Broj žrtava u Iranu porastao na 1.172, pogođeno skladište nafte u Teheranu

UŽIVO Rat na Bliskom istoku: Broj žrtava u Iranu porastao na 1.172, pogođeno skladište nafte u Teheranu

Život • 07.03.2026. 00:01 Danas vikend kviz: Možete li do svih 15 tačnih odgovora ove nedelje?

Danas vikend kviz: Možete li do svih 15 tačnih odgovora ove nedelje?

© Danas