Posmatrač bez predznanja morao je u nedelju da zaključi da se u Bosilegradu, varošici i opštini na samoj granici sa Bugarskom i Makedonijom, živi triput bolje nego u centru Beograda.

U Bosilegradu je režimska lista dobila 95 odsto glasova. Tamo dakle ima pet odsto nekakvih pametnjakovića, ali i 95 odsto je zadovoljavajući rezultat za vlast.

Takav skor ne bi ozlojedio ni Kim Džong Una.

Na Starom gradu – u najsuvljem centru Beograda – režim je dobio skoro triput manji procenat glasova.

Neupućeni posmatrač bi pomislio da je Bosilegrad neka vrsta Beverli Hilsa ili Davosa, možda srpski Monte Karlo gde omeđeni zlatnom tarabom žive ljudi kojima je sve potaman pa nemaju razloga da glasaju protiv vlasti.

Posmatrač bi se odao dvominutnom guglanju i utvrdio da su plate na Starom gradu trostruko veće nego u Bosilegradu.

Gde je tu logika?

Možda – i tu posmatrač prilazi već analizama sa Pinka – u tome što u Bosilegradu živi skroman radni narod, očvrsnut i zahvalan, postojano zagledan u svetlu budućnost.

Dok u Krugu Dvojke žive mekušci, besni od meda i mleka, razmaženi letovanjima, zimovanjima i vikendima u Beču i Milanu, nesposobni za dublje uvide u opšti napredak.

Upućeni posmatrač bi pak na stvar gledao drukčije. On zna da u naprednjačkoj eri opozicija bolje uspeva u većim sredinama gde........

© Danas