„Braćo i sestro, moj kolega i ja idemo taksijem za Kragujevac, kako bismo stigli na miting. Ako hoće još neko s nama, može! Vi ostali, dobro razmislite na čiji miting, kog dana i u koliko sati treba da stignete!“

Nadrkano se okrenuo i pošao niz ulicu, ja sam krenuo za njim, a za mnom su krenuli onaj tip i njegova riba.

Pitali smo skvrčenog dedu gde može da se uhvati taksi za Kragujevac, a on nas je uputio na autobusku stanicu u Topoli.

Taksista je vozio žutog keca. Obavestio nas je da je u Kragujevcu situacija teška, da se jedva živi, pljuvao je Miloševića i komunjare, a prizivao kralja i otadžbinu.

Devojka je sela napred, a nas trojica smo se naguzili na zadnje sedište.

Nikom nije bilo do razgovora, bili smo nadrkani što smo pristali na celu tu kretensku igru s pešačenjem, a najgore od........

© Danas