Prihvatio je ideju da se pokrene radio-emisija „Doba razuma“, koja je već na početku bila zapažena kao analitička radio-emisija. Emitovala se tokom devedesetih godina, a njeni autori i urednici bili su Nebojša Spaić i Rade Veljanovski. Emisija je bila prepoznatljiva po kritičkom osvrtu na tadašnja društvena i politička dešavanja. Snimana je u Beogradu, ali se preko mreže nezavisnih radio-stanica, poput Radija B92, Radio Indeksa, Studija B, Radija Zid u Sarajevu i stanica u Hrvatskoj i Sloveniji, emitovala širom bivše države. Sadržaj je donosio glasove sa „druge strane“ koji se nigde drugde nisu mogli čuti.

Razgovarao sam sa Borisom Vukobratom u Parizu, juna 1998. godine. U mojoj audio-kolekciji Knjiga koje govore, pod naslovom Legija časti za biznis – Vukobratu, objavljen je još jedan naslov koji je trebalo da ostavi sliku o vremenu, ljudima i događajima koji su krajem dvadesetog veka činili naš svet.

Kada sam pre više godina započeo ovaj posao, nisam želeo da predviđam političku budućnost naše zemlje. Međutim, igrom slučaja, moji tonski zapisi postali su autentičan izvor – živa istorija o svemu što je bilo ili će se možda dogoditi.

Zato i ova priča o Borisu Vukobratu nosi poštenu želju da se jedna nesvakidašnja ličnost, kao što je bio on, nađe svojim glasom licem u lice sa auditorijumom koji omogućava elektronsko pamćenje i zato ne zaboravi.

Boris Vukobrat rođen je 1940. godine u Zagrebu. Po nacionalnosti smatrao je sebe Jugoslovenom. Bio je jedan od najuspešnijih poslovnih ljudi na Zapadu i 1992. godine osnovao je Fondaciju za mir i rešavanje kriza.

U našoj političkoj istoriji ostaće zapamćen pokušaj ovog čoveka da sopstvenu ideju i sopstveni novac uloži u osnivanje ustanove od javnog dobra – Fondacije za mir i rešavanje kriza.

Fondacija je započela sa radom septembra 1992. godine, na početku raspada Jugoslavije, sa idejom da upozna javnost, pre svega u bivšoj Jugoslaviji, sa stavovima predsednika Fondacije kroz „Pisma predsednika“. U njima je izloženo viđenje jugoslovenske krize, ali i globalnih problema zemalja bivšeg evropskog istoka.

Dobili smo naredbu da bombardujemo Sofiju kao znak odmazde za Beograd: 85 godina od šestoaprilskog napada na Jugoslaviju

Dobili smo naredbu da bombardujemo Sofiju kao znak odmazde za Beograd: 85 godina od šestoaprilskog napada na Jugoslaviju

„Nije bilo važnijeg događaja na koji nismo reagovali, dosledno predlažući mirno rešenje i integraciju celokupnog prostora bivše Jugoslavije u evropske i svetske tokove“, piše u predgovoru za „Pisma…“ Boris Vukobrat.

Fondaciju, koja je osnovana devedesetih godina, trebalo je da pokaže da u ratovima koji su izbili na tlu nekadašnje Jugoslavije ima i drugačijih rešenja od raspada zemlje i rata.

Početak devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije obeležili su raspad zajedničke države, ekstremni nacionalizam i ratovi koji su promenili živote miliona ljudi. U atmosferi opšte polarizacije, kada su gotovo svi politički akteri nudili sukob kao neizbežnu sudbinu, pojavili su se i pojedinci koji su pokušavali da ponude drugačiji put.

Jedan od njih bio je Boris Vukobrat, privrednik i poslovni čovek koji je odlučio da deo svog ugleda, iskustva i ličnih sredstava uloži u pronalaženje mirnog rešenja jugoslovenske krize.

Za razliku od većine tadašnjih političkih lidera, Vukobrat nije dolazio iz partijskih struktura niti iz državnog aparata. NJegovo iskustvo bilo je pre svega poslovno i međunarodno. Upravo zbog toga smatrao je da može da govori slobodnije i nezavisnije od političkih centara moći koji su dominirali javnim prostorom devedesetih godina.

Kopešim (Kopeshim), švajcarska kompanija registrovana u kantonu Zug, bavila se međunarodnom trgovinom sirovom naftom, naftnim derivatima i petrohemijskim proizvodima. Kompanija je osnovana 1980. godine, a na njenom čelu od početka se nalazio Boris Vukobrat. Kao predsednik kompanije nastojao je da svoje političke stavove ne povezuje sa poslovanjem firme, pa je tako osnovao posebnu instituciju – Fondaciju za mir i rešavanje kriza.

Osnovna ideja Fondacije bila je jednostavna, ali u tadašnjim okolnostima veoma ambiciozna: sprečiti dalju eskalaciju sukoba i ponuditi model saradnje među narodima bivše Jugoslavije.

Kroz takozvana „Pisma predsednika“ i brojne javne nastupe Fondacija je pokušavala da utiče na javno mnjenje, upozoravajući na posledice rata i potrebu za dijalogom i kompromisom.

Vukobrat je prihvatio ideju da se pokrene radio-emisija „Doba razuma“, koja je već na početku bila zapažena kao analitička radio-emisija. Emitovala se tokom devedesetih godina, a njeni autori i urednici bili su Nebojša Spaić i Rade Veljanovski.

Emisija je bila prepoznatljiva po kritičkom osvrtu na tadašnja društvena i politička dešavanja. Snimana je u Beogradu, ali se preko mreže nezavisnih radio-stanica, poput Radija B92, Radio Indeksa, Studija B, Radija Zid u Sarajevu i stanica u Hrvatskoj i Sloveniji, emitovala širom bivše države.

Sadržaj je donosio glasove sa „druge strane“ koji se nigde drugde nisu mogli čuti.

Emisija je otvoreno analizirala poteze tadašnjeg režima Slobodana Miloševića, represiju nad opozicijom i gušenje medijskih sloboda. Sagovornici su bili najeminentniji beogradski i regionalni intelektualci, umetnici i aktivisti koji su zagovarali mir, toleranciju i rešavanje krize........

© Danas