Evropski parlament se pomerio udesno. Pored porasta broja glasova desnici u Nemačkoj, tu su i gorki gubici Zelenih, posebno među mladim biračima. Kako se to objašnjava?

Na izborima za Evropski parlament, u Nemačkoj su pobedu zabeležili nemački demohrišćani CDU/CSU, dok je Alternativa za Njemačku (AfD) postala druga najjača stranka. Zeleni su pretrpeli najveći gubitak osvojivši osam odsto glasova manje u poređenju s evropskim izborima 2019. godine.

Posebno je zanimljivo bilo to kako su glasali mladi birači. Šesnaest odsto mladih između 16 i 24 godine glasalo je za AfD, što je tri puta više nego pre pet godina. Zeleni su od te starosne grupe dobili samo 11 procenata, što je pad od 23 odsto u poređenju s 2019. godinom, kada je, inače, minimalna starost za glasanje još uvek bila 18 godina – i to iako je prema anketi „Budućnost? Pitajmo mlade! – 2023“, koju su sproveli Savezno ministarstvo za zaštitu okoline i Savezni ured za zaštitu okoline, osam od deset ljudi između 14 i 22 godine u Nemačkoj smatralo da je zaštita klime važna.

Zašto Šolc ne može da raspiše nove izbore kao Makron?

Zašto su se, nakon velikog uspeha 2019, mnogi mladi ljudi okrenuli protiv Zelenih? Matijas Jung iz Istraživačke grupe o izborima, vodećeg nemačkog instituta za istraživanje izbora, objašnjava velike gubitke Zelenih otuđenjem dela njihovih tradicionalnih birača, posebno među pacifistički nastrojenim pristalicama.

„Zeleni dolaze iz pacifističkog okruženja, a trenutno su najtvrdokorniji zagovornici vojne podrške Ukrajini“, kaže Jung. On smatra da bezbednosna politika i politika migracija trenutno........

© Danas