Ovde u Vražogrncu kod Zaječara se zvala smrdOvrana. Zvala se, jer se više ne zove. Ovde je više nema! Ne sećam se da li je bila uvrštena u legendarne albume „Životinjsko carstvo“ hrvatskog „Kraša“ i kako se tamo zvala. „Kraš“ me podseti na „Štark“ po kome se beogradska arena više ne zove. A, inače, književno ptica iz prve rečenice je smrdivrana ili modrovrana. Ne znam, možda se ni u drugim delovima Srbijice više ne zove. Da se nekad tako zvala, a sad je nema?

Reći će neko, baš me briga za te reči. Ali, ljudi, mante reč – nema ptice! A možda, ne možda, već svakako – razlozi za njeno „aktuelno nepostojanje“ utiču i na vas. Možda, ne možda, već verovatno je truje ono što i nas truje.
Jer!

Nostalgični deo povoda da se prisetim smrdOvrane sastoji se u davnašnjem mom čuđenju i (dečjem) žalu kako to da se tako lepa i........

© Danas