Svedoci smo i savremenici tektonskih promena na polju načina funkcionisanja ljudskih bića. Promene koje se događaju mogu nam se učiniti minimalnim ukoliko situaciju posmatramo na dnevnom nivou. Međutim, ako odemo samo korak dalje i pogledamo deceniju unazad, primetićemo da se ljudski život umnogome promenio u odnosu na, recimo, 2014. godinu. O 2004. je suvišno i govoriti.

Benefiti tih tehnoloških i tehničkih promena, u smislu olakšanja svakodnevnog funkcionisanja, su nemerljivi. Ipak, sva ta globalna povezanost – koja čini deo pomenutog olakšanog funkcionisanja – donosi nam i određeni stres, a kao nuspojave javljaju se i mnoge izopačenosti pojedinaca koji vešto koriste internet i druge vidove savremene tehnologije.

No, u ovom tekstu neće biti reči o dobrim i lošim stranama moderne tehnologije, niti ćemo pokušati da damo odgovor na neka egzistencijalna ljudska pitanja do kojih, nesumnjivo, nova tehnologija (pogotovo veštačka inteligencija) dovodi običnog čoveka.

Pokušaćemo samo da skrenemo pogled na određene univerzalnosti, odnosno istosti određenih globalnih procesa, te značaja određenih profesija u društvu i za društvo.

U današnjem dobu čovek koji se nije izolovao od sveta, televizije i interneta u potpunosti, gotovo po pravilu svakodnevno čuje termin „Peta industrijska revolucija”.

Uža tema same „revolucije” uvek je njen razvoj u našoj zemlji, i u tom kontekstu pominju se naučno-tehnološki parkovi koji rade pri Univerzitetima u Nišu i u Kragujevcu. Njih ćemo svakako pominjati kroz tekst, ali sada je najbitnije da čitaoce uvedemo u svet industirjskih revolucija, jer neretko ljudi ne znaju njihov istorijski značaj i razvoj.

Značaj industrijskih revolucija za sam tok istorije je višestruk. Ovaj pojam utvrdio se kao simbol za prekretnicu u vremenu koja je toliko bitna da je svet promenila iz korena. Uz svaku industrijsku revoluciju paralelno stoji i pronalazak koji ju je obeležio i koji je u potpunosti promenio nauku i funkcionisanje ljudi.

Jedan od bitnijih događaja za celokupnu civilizaciju jeste osnivanje štamparije Johana Gutenberga u 15. veku. Uprkos značaju ovog otkrića, istoričari su se složili da ono nije dovelo do tolike promene da bi se smatralo revolucijom. Da bi se nešto označilo revolucijom – moralo je da u bitnoj meri ubrza tok istorije. Na kakav način? Masovnošću, povezivanjem, dostupnošću u trgovniskom i u ljudskom smislu.

Prvi pronalazak koji je ispunio ova tri preduslova, osmislio je sredinom 18. veka Džems Vat. To je bila parna mašina. Ona je omogućila formiranje građanske klase, buržoazije i bogatih trgovaca tako što je u potpunosti zamenila ručnu proizvodnju – manufakturu. Osim toga, građene........

© Нови Стандард