Kancelaru je ostala još samo, kao „štit”, tvrda kancelarska reč u žestokim napadima s kojima se suočava, ne samo kad je reč (očekivano) o taboru najjače opozicione partije, Hrišćansko-demokratske unije (CDU), i (neočekivano) koalicionih partnera Zelenih i Liberala, nego i u sopstvenoj stranci, Socijaldemokratskoj partiji (SPD).
Njegovim starim i novim protivnicima nije dovoljno što je predsednik vlade već učinio sve, i čvrsto obećao da će to činiti bez vremenskih ograničenja, kako bi pomogao Ukrajini da „ne izgubi rat”.
U toj konstataciji je inače uočljiva promena u verbalnom nijansiranju, koju očigledno diktira realna situacija „na terenu”: za nemačkog kancelara i njegove zapadne kolege – uključujući Džozefa Bajdena – cilj bezuslovne pomoći Kijevu doskora je bio „poraz Rusije na ratištu”.
Nemački kancelar se suočava ovih dana s političkim i medijskim „raspećem” zbog (neočekivane) izričitosti i odlučnosti (inače) kolebljivog Šolca: dok sam kancelar ponavlja – neću slati nemačke vojnike na ukrajinski front (Makronova politički problematična i hazarderska ideja) i neću isporučiti (famozne) „Taurus” krstareće rakete Kijevu.
Među onima koji su kancelara uzeli na politički nišan zbog te izričitosti našao se i (nesporno) najgrlatiji jastreb među (Šolcovim) socijaldemokratama u antiruskoj kampanji (i za nas famozni) Mihael Rot, predsednik spoljnopolitičkog odbora Bundestaga.
Najavljujući definitivni silazak s političke scene – sa istekom ovog poslaničkog mandata – pred nove parlamentarne izbore (jesen 2025) Rot se izjadao, u razgovoru s novinarima Šterna, da njegova antiruska politika nije nailazila, i naišla, na razumevanje i odobravanje njegovih stranačkih kolega.
Naprotiv. Kad se, kaže, vratio iz Ukrajine, a otišao je tamo demonstrativno prvih dana rata, neki od njih su ga upadljivo ignorisali. Izbegavali su da se pozdrave s njim. A kad bi ulazio u prostorije socijaldemokratske poslaničke grupe, kao da je, požalio se, „ulazio u frižider”.
„Strastveni socijaldemokrata” – kako predstavlja samoga sebe – koji se nadao da jednog dana postane lider najstarije nemačke političke stranke, bivao je suočen, i suočavan, s ledenom hladnoćom i nepodnošljivom osamom.
Najnoviji udar na kancelara Šolca i rukovodstvo Socijaldemokratske partije došao je od petorke intelektualaca, koje predvodi jedan od najpoznatijih (i najuticajnijih) nemačkih istoričara Hajnrih August Vinkler (85), član stranke više od šest decenija.
U otvorenom pismu upućenom prvom programu javnog televizijskog servisa ARD, Vinkler i njegova družina su sa „zaprepašćujućom jasnoćom” („Dojče vele”) kritikovali izjave i politiku kancelara Olafa Šolca i šefa socijaldemokratske poslaničke grupe u Bundestagu Rolfa Miceniha prema Ukrajini i Rusiji.
Kad kancelar i partijsko rukovodstvo, kaže se, između ostalog, u pismu – koje je shvaćeno i interpretirano kao „žestok obračun” unutar stranke – povlače „crvene linije” u nemačkoj politici, a ne i za Rusiju, „oni trajno slabe nemačku bezbednosnu politiku i idu naruku Moskvi”. Šolcovo objašnjenje zbog čega ne dozvoljava (za sada?) slanje „Taurusa” Ukrajini za potpisnike (protestnog) pisma je „proizvoljno” i „činjenički pogrešno”.
Kritikovali su i Šolcovo reagovanje na ideju francuskog predsednika Makrona o slanju trupa u Ukrajinu: „Kratko i jasno, kao nemački kancelar neću slati vojnike u Ukrajinu!” Uz komentar: svako neslaganje u stavovima i pozicijama Berlina i Pariza „Putin vidi kao ohrabrenje”.
Rolf Micenih – šef socijaldemokratske poslaničke grupe (blizak kancelaru) – zasut je žučnim optužbama i kritikama zbog „jeretičke” izjave da je „došlo vreme da se ne razgovara samo o tome kako da vodimo rat u Ukrajini, nego kako da ga, privremeno, zamrznemo, da bismo ga kasnije rešili”.
„Šlagvort” Micenihu za tu „opasnu” ideju dao je (verovatno) papa, kad je Ukrajincima sugerisao da pokažu „hrabrost za pregovore”, kako bi izbegli dalje prolivanje krvi i (neizbežan) poraz. Potpisnici pisma koje je uskovitlalo političke strasti, ocenili su „koncept mira” Rolfa Miceniha kao „fatalnu izjavu” i „veliku grešku”.
Otišli su dalje i dublje u istoriju Socijaldemokratske partije. Uz konstataciju da je izostalo „preispitivanje grešaka” njene politike „prema Rusiji proteklih decenija”. Naprotiv, konstatovali su, SPD i dalje ističe kao njen „zaštitni znak” nekritičku i „romantičarsku tradiciju spoljnu politiku Egona Bara”. A to Socijaldemokratsku partiju, eto, „čini neuverljivom i ranjivom”.
Bio je to, iako ga ne spominju – otvoreni udar na čuvenu istočnu politiku Vilija Branta – zbog koje je krunisan Nobelovom nagradom za mir. I planetarnim priznanjima. „Arhitekta” Brantove politike istočne politike bio je upravo Egon Bar, bliski saradnik „velikog Vilija”. I ministar u vladi prvog socijaldemokratskog kancelara Savezne (Zapadne) Republike Nemačke.
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: RT Balkan
Naslovna fotografija: Presidential office of Ukraine/dpa/Picture Alliance via AFP
BONUS VIDEO:
Mihael Rot u frižideru
14
15
07.04.2024
Kancelaru je ostala još samo, kao „štit”, tvrda kancelarska reč u žestokim napadima s kojima se suočava, ne samo kad je reč (očekivano) o taboru najjače opozicione partije, Hrišćansko-demokratske unije (CDU), i (neočekivano) koalicionih partnera Zelenih i Liberala, nego i u sopstvenoj stranci, Socijaldemokratskoj partiji (SPD).
Njegovim starim i novim protivnicima nije dovoljno što je predsednik vlade već učinio sve, i čvrsto obećao da će to činiti bez vremenskih ograničenja, kako bi pomogao Ukrajini da „ne izgubi rat”.
U toj konstataciji je inače uočljiva promena u verbalnom nijansiranju, koju očigledno diktira realna situacija „na terenu”: za nemačkog kancelara i njegove zapadne kolege – uključujući Džozefa Bajdena – cilj bezuslovne pomoći Kijevu doskora je bio „poraz Rusije na ratištu”.
Nemački kancelar se suočava ovih dana s političkim i medijskim „raspećem” zbog (neočekivane) izričitosti i odlučnosti (inače) kolebljivog Šolca: dok sam kancelar ponavlja – neću slati nemačke vojnike na ukrajinski front (Makronova politički problematična i hazarderska ideja) i neću isporučiti (famozne) „Taurus” krstareće rakete Kijevu.
Među onima koji su kancelara uzeli na politički nišan zbog te izričitosti našao se i (nesporno) najgrlatiji........
© Нови Стандард
visit website
login
who are we?
contact us
qosheapp
Toi Staff
Belen Fernandez
Gideon Levy
Nikkei Editorial
Kenneth Cohen
Bernd Riegert
Patrick Gathara
Srecko Horvat
Ivan Lorenčič
