Желео бих да се најсрдачније захвалим компанији Рио Тинто на одговору који је проследила дневном листу „Данас“, који је на сајту тог листа објављен 15. октобра 2024. Сада је на мене ред.

Тек након што сам ја то изнео и образложио, компанија Рио Тинто први пут у том одговору помиње да ће понуда рециклираног литијума у будућности представљати значајан део његове укупне понуде.

Не слажу се са проценама које сам ја пренео да ће због рециклаже почетком 2030-тих година тражња за литијумом из рудника почети да опада, нити да се литијум од 2050. године уопште неће ни копати.

Компанија Рио Тинто потврђује моју тврдњу да није завршила студију економске оправданости пројекта (оправданости за њих саме)

Оба ова резултата налазе се у чланку Most electric-car batteries could soon be made by recycling old ones (у штампаном издању Waste not, want not), објављеном 21. септембра ове године у лондонском The Economist.

У веродостојност наведених налаза уверава ме репутација тог недељника.

Ако ништа друго, репутација који има The Economist далеко је, далеко, далеко, …. далеко, изнад репутације коју има Рио Тинто.

Компанија Рио Тинто тврди не постоје релевантни извори који наводе да се „литијум од 2050. године неће копати“.

Уколико се претплате на The Economist и прочитају наведени чланак, сазнаће и који је то извор, шта тачно тврди и како то образлаже.

Уколико ја од моје професорске пензије редовно плаћам претплату, могла би то и мултинационална компанија!

Компанија Рио Тинто сматра да је погрешна моја тврдња да они “никада нису радили са литијумом“ и наводе “литијумски пројекат у Ринкону у........

© НСПМ